Kakav je to bio udar groma u noći na nedelju! Preliminarni pregovori o formiranju vladajuće koalicije su propali! Državna kriza u Nemačkoj! Jaki čovek Evrope bez vođstva! A onda veliki obračun. FDP ionako nikad nije htela da preuzme odgovornost kao vlast. Zeleni, pohlepni na moć, samo su se pravili da mogu da savijaju kičmu do neprepoznatljivosti. Kancelarka nije bila u stanju da vodi stvar. CSU je bila uposlena sopstvenim problemima, jer je njen šef morao da spasava pre svega svoju političku kožu. Itd. itd.
Činilo se da je Zemlja prestala da se okreće
Pri tome se desilo samo ono sa čime je – s obzirom na sastav koalicije – moralo i da se računa. Jer, postoje teme oko kojih se stavovi pomenutih stranaka razlikuju kao nebo i zemlja. Učesnici u pregovorima bi morali da se zapitaju da li su uopšte sedeli za istim stolom. Jedan kaže da je više od 200 tačaka ostalo nerazjašnjeno, drugi kaže da je do postizanja saglasnosti nedostajalo sat vremena. Pa i ako je istina negde na sredini, to pokazuje da očito nije postojala dovoljno jaka volja za postizanjem dogovora.
Ali, kao i uvek, iznenadan kraj pregovora je bio dovoljan za izazivanje medijskog zemljotresa. Kako je moguće da su politički pregovori propali? U Nemačkoj, zemlji konsenzusa?
U stvarnosti je Nemačka te noći postala normalnija
Mala primedba: država ipak ne klizi bezglavo kroz univerzum. Postoji v.d. vlada – to se primećuje pre svega po ministru spoljnih poslova koji se nepromišljenim izjavama pobrinuo za žestoke nesuglasice između Nemačke i Saudijske Arabije. To se vidi i po reakcijama iz privrede. Privredni funkcioneri po definiciji apeluju na političare da čuvaju stabilnost, jer je nesigurnost otrov za privredu. A ono što zovemo „tržištima“ ionako nije ni reagovalo na razvoj političke situacije.
Nemačka privreda je trenutno u odličnoj formi, i lako je zamisliti da su u mnogim preduzećima odahnuli kada su čuli vest da do ove koalicije neće doći, to jest, da Zelena „mi rado zabranjujemo ovo i ono“ stranka. Okapanje oko svake teme – a sledeća vlada će zaista morati da nađe odgovor na pitanje kako da Nemačka bude spremna za budućnost – to ovoj zemlji nije potrebno.
Mama je odslužila svoje
Utoliko šef FDP Kristijan Lindner nije izdajnik otadžbine, već neko ko je kredibilan. Njegova stranka je ranije bila izvikana kao grupa koja naginje brzom padu, a sada je slika onoga o čemu predsednik Nemačke govori kada pominje odgovornost. Za neuspeh koalicionih pregovora se svakako nije pobrinuo Lindner. Za to je odgovorna isključivo kancelarka. Njena metoda zvana „pusti da stvari idu svojim tokom“ bila je pogrešan recept. Gđa Merkel bi trebalo da za to snosi posledice.