Nemačka hoće širu debatu o stacioniranju američkih raketa
13. oktobar 2024.U četvrtak uveče, u 21:17 časova, Bundestag se prvi put posvetio raspravi o odluci koja je dalekosežna iz više razloga: o stacioniranju novih američkih raketa u Nemačkoj.
Tri oružana sistema, koja bi trebalo da budu stacionirana 2026. mogu da dosegnu Moskvu. Delimično mogu da budu opremljena nuklearnim bojevim glavama, ali bi trebalo da se koriste isključivo konvencionalne.
Kancelar Olaf Šolc je najavio stacioniranje raketa 10 jula, na marginama NATO samita u Vašingtonu, i tom prilikom samo kratko ukazao na rusko naoružavanje od invazije Ukrajine i rekao da Nemačka mora da ima svoje „odvraćanje". Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je govorio o „ozbiljnom nedostatku sposobnosti" koji mora biti popunjen.
Kancelar po ovom pitanju još nije dao zvaničnu vladinu izjavu ili slično.
U Bundestagu su se u četvrtak uveče čule kritike na račun Olafa Šolca, čak i od onih koji podržavaju stacioniranje raketa – kako iz opozicije, tako i iz stranka koalicije.
„To je nečuveno" - rekao je poslanik Levice, Ditmar Barč komentarišući način na koji je odluka doneta i saopštena. Njegova poslanička grupa hoće da se taj sporazum između Nemačke i SAD - poništi.
To se, po svemu sudeći, neće dogoditi, ali otkako je kancelar saopštio odluku, traje debata o bezbednosti, strahu i brigama.
Naime, za razliku od tadašnjih Šolcovih tvrdnji, odluka je mnoge iznenadila, a nije ni bila dogovorena unutar NATO.
Podeljena mišljenja - politike i javnosti
Poslanik CSU, Florijan Han, ističe da Moskva razume samo politiku „odbrane i odvraćanja". Međutim, Šolcova „nekomunikacija" stvara „nesigurnost u društvu".
Poslanica Zelenih, Merle Špelerberg, kaže da je pored široke javne debate potrebna i zvanična izjava kancelara. „Nažalost, do sada nije bilo ni jednog ni drugog."
Kritika stacioniranja dolazi i iz same SPD. Šef poslaničkog kluba Rolf Micenih upozorava na opasnost od nenamerne vojne eskaliracije. Premijer Brandenburga, Ditmar Voidke, poziva na širu raspravu. Levo orijentisani SPD-ovac Ralf Štegner otvoreno je izrazio svoje protivljenje na velikom antiratnom protestu 3. oktobra u Berlinu.
Zagovornici stacioniranja oružja žale se da se u debati svesno koriste poluistine. Demokratiju i vladavinu prava svakako vredi „braniti", kaže poslanik SPD Falko Drosman. Slično mišljenje deli i koalicioni partner FDP.
Ova strana argumentuje da je stacioniranje pre svega reakcija na ruske kratkodometne rakete koje su od 2018. stacionirane u ruskoj enklavi Kalinjingrad. Ovaj nuklearno opremljiv sistem može da dosegne gotovo celu Poljsku, kao i delove Baltika i Nemačke.
Prema najnovijem ispitavanju javnog mnjenja za ARD Dojčlandtrend, 45 procenata ispitanih Nemaca se protivi stacioniranju, dok je 40 procenata za. U istočnoj Nemačkoj, gde oružje ne bi smelo da bude stacionirano zbog Sporazuma dva plus četiri, protivljenje iznosi čak 57 procenata.
Rihter: tri ključna problema
Glavni kritičar stacioniranja je pukovnik u penziji Volfgang Rihter. Ovaj stručnjak za bezbednost ističe tri ključna problema.
Prvo, zbog jednostranog sporazuma sa SAD, Nemačka je „izdvojena", jer ostali evropski partneri ne dele iste rizike stacioniranja.
Rihter takođe sumnja da u Nemačkoj postoji „nedostatak sposobnosti". NATO već danas može da napada ciljeve u Rusiji.
Međutim, nove rakete bi značajno smanjile vreme upozorenja, što bi promenilo „stratešku ravnotežu između SAD i Rusije". Drugim rečima, postoji opasnost od destabilizacije.
U emisiji Tagesthemen Rihter je branio koncept odvraćanja. Ipak, smatra da planovi stacioniranja ne nude „rešenje kako izaći iz ove spirale". Naime, sporazum koji je do sada ograničavao naoružavanje između SAD i Rusije se urušava. Trenutno postoji samo jedan sporazum o kontroli nuklearnog oružja između ove dve države, ali je on suspendovan i ističe 2026.
Istraživač protesta: „Katastrofalno komunicirano"
Odluka nemačke vlade o stacioniranju raketa suočava se sa javnošću koja se, prema anketama, jasno izjašnjava za NATO - ali, se istovremeno sve više plaši od mogućeg rata.
Istraživač protesta Aleksandar Lajstner sa Univerziteta u Lajpcigu posmatra mirovni pokret u Nemačkoj. On kaže da je odluka o stacioniranju raketa „katastrofalno komunicirana", te da od tada vodi rasprava o kojoj kaže:
„Jedni vide Rusiju kao pretnju Evropi, dok drugi vide rat u Ukrajini kao posrednički rat koji bi stacioniranje moglo da eskalira", kaže Lajstner. Između tih stavova vlada mnogo difuznog straha. Neki sada pokušavaju da „sve radikalno svedu na rat ili mir".
Lajstner takođe zahteva širu društvenu debatu i napominje da dosadašnji protesti nisu ni blizu onima protiv dvostruke odluke NATO ili protiv rata u Iraku 2003. kada je nekoliko stotina hiljada ljudi demonstriralo u Bonu i Berlinu.
Međutim, tema raketa bi mogla da se zaoštri do izbora za Bundestag, a Lajstner veruje da će to iskoristiti makar Sara Vagenkneht.
Njena stranka BSW trenutno vodi dvostruku strategiju: Na saveznom nivou, stranka traži referendum, a u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odbijanje planova za stacioniranje američkog oružja postavlja kao uslov za moguće koalicije.