Nemačka podeljena oko zabrane AfD-a

Na septembarskim izborima u tri nemačke istočne pokrajine desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) postala je jača nego ikad. Stranka je najbolje prošla u Tiringiji i Saksoniji, dakle upravo u pokrajinama u kojima su ogranci AfD-a najradikalniji i gde za te ogranke Ured za zaštitu ustavnog poretka smatra da su „dokazano desno-ekstremistički“.

Glasačima AfD-a to nimalo ne smeta. „Nije me briga što se neki iz AfD-a klasifikuju kao desničarski ekstremisti, sve dok se bave pravim pitanjima“, izjavljuje 84 odsto glasača te stranke u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koji redovno, po nalogu javnog servisa ARD-a, sprovodi institut Infratest-dimap. Ovo reprezentativno ispitivanje sprovedeno je u periodu od 7. do 9. oktobra.

Predlog zabrane iz Bundestaga

Ipak, sveukupno gledano, dve trećine nemačkih građana smatra da jaka AfD ugrožava demokratiju i vladavinu prava u zemlji. Tog su mišljenja i mnogi političari. Ali, kada je reč o tome kako se najbolje boriti protiv AfD-a, mišljenja su različita.

Nedavno se u Bundestagu okupila međustranačka grupa poslanika kako bi pokrenula postupak zabrane AfD-a pred Saveznim ustavnim sudom. Taj predlog je, međutim, veoma problematičan. Liberalno-demokratska stranka (FDP) i novoosnovani levičarski Savez Sara Vagenkneht (BSW) potpuno su protiv takve namere. Najviše pristalica zabrane je među vladajućim socijaldemokratama (SPD) i Zelenima. A ako se pitaju građani, dobija se slična, podeljena slika.

Za gotovo polovinu građana Nemačke (46 odsto) procedura zabrane u ovom trenutku ne bi bila primerena, ali otprilike isto toliko bi je i podržalo (42 odsto). Pokretanje postupka za zabranu nailazi na većinsku podršku samo u redovima pristalica SPD-a (58 prema 32 odsto) i Zelenih (69:25). Dok je odobravanje i odbacivanje kod birača demohrišćana CDU/CSU (46:46) uravnoteženo, pristalice BSW-a – koji se, iako deklarisano levičarski, tematski poklapa sa AfD-om oko mnogih pitanja – većinom su protiv zabrane (31:55).

Sumnje oko kancelarskih kandidata

Planirani izbori za 21. saziv nemačkog parlamenta, Bundestaga, održaće se na jesen 2025. Kako sada stvari stoje, CDU/CSU će u izbornu kampanju ići s predsednikom CDU Fridrihom Mercom kao kandidatom za kancelara, Zeleni žele u izbornu kampanju s glavnim kandidatom Robertom Habekom, a AfD s kopredsednicom stranke Alis Vajdel. Vladajuća SPD i dalje nade polaže u kancelara Olafa Šolca. Međutim, ispitanici u anketi ne veruju da bi bilo ko od tih kandidata mogao da bude dobar kancelar, odnosno kancelarka.

Za aktuelnog predsednika vlade, Šolca, samo 22 odsto smatra da je dobar kancelar. Ali i očekivanja od njegovih mogućih protivkandidata su isto tako niska ili tek neznatno veća: svaki četvrti ispitanik (26 odsto) trenutno može da zamisli Fridriha Merca kao dobrog kancelara, svaki peti Roberta Habeka (21 odsto) i tek svaki deseti Alis Vajdel (11 odsto).

Loša ocena za kancelara SPD-a i niska očekivanja od mogućeg zelenog kancelara, Habeka, koji zajedno s FDP-om čine vladajuću koaliciju na saveznom nivou, nastavak su trenda velikog nezadovoljstva efektima aktuelne vlade u Berlinu, zbog stranačkih boja (crveno-žuto-zeleno) nazvane „semaforskom koalicijom“. Devetnaest odsto nemačkih građana (što je blagi rast od tri odsto u odnosu na prethodni mesec) pozitivno ocenjuje saveznu koaliciju, a 79 procenata još uvek je njome nezadovoljno.

Kad bi ove nedelje bili parlamentarni izbori…

Stanje vladajuće koalicije toliko je loše da mnogi više ne isključuju ni mogućnost prevremenih izbora za Bundestag. Zato je zanimljivo pogledati i glavno pitanje te ankete: da su savezni parlamentarni izbori ove nedelje, vladajuća koalicije više ne bi imala većinu. FDP čak više ne bi ni prošla cenzus za ulazak u Bundestag.

Čak i ako su demohrišćani, CDU/CSU, malo izgubili na popularnosti u odnosu na prethodni mesec, njih trenutno podržava najviše birača: 31 odsto, odnos dva procenta manje nego prošlog meseca. Druga najjača stranka bila bi AfD s nepromenjenih 17 odsto, a odmah iza nje bi bila SPD sa 16 odsto (+1). Zeleni bi osvojili 13 procenata (+2).

Liberali (FDP) bi trenutno morali da se zadovolje sa samo tri odsto (-1), što je najniža vrednost za tu stranku još od februara 2015. Stranka Levica bi morala da se osloni na osvajanje tzv. direktnih mandata, jer bi joj jedino oni omogućili eventualni ulazak u Bundestag, pošto sa trenutnih tri odsto ni ona ne bi prekoračila cenzus od pet procenata. BSW i dalje podržava osam odsto građana što je dovoljno za ulazak u parlament.

Američki izbori: Kamala Haris ili Donald Tramp?

Anketa „Nemački trend“ se ne bavi samo domaćom, već i međunarodnom politikom. Poslednji put uoči 60. američkih predsedničkih izbora, anketari su u ispitivanju postavili pitanje koga bi Nemci radije videli u Beloj kući.

Većina Nemaca (78 odsto) još uvek više veruje demokratskoj kandidatkinji Kamali Haris. Republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa podržava samo osam odsto. Takav odnos je manje-više isti u svim grupama birača. Izuzetak su glasači AfD-a, kod kojih je podrška oboma kandidatima otprilike ista.

Pouzdan partner za Nemačku

Ugled SAD u Nemačkoj bolji je na kraju mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena nego na kraju Trampove ere. Nešto više od polovine (54 odsto) trenutno SAD doživljava kao pouzdanog partnera Nemačke.

Francuska i dalje uživa mnogo veći ugled među Nemcima nego SAD (82 odsto). Nasuprot tome, danas 84 odsto nemačkih građana na Rusiju gleda s dubokim nepoverenjem – i na zapadu i na istoku zemlje.

Međutim, na pitanje u kojoj se meri Ukrajina, koju je napala Rusija, može smatrati partnerom Nemačke, građani su poprilično podeljeni (40 prema 45 odsto). Istovremeno, ako se baci pogled na drugi trenutni veliki globalni sukob, većina ispitanih još uvek ima poteškoće da na Izrael gleda kao na spoljnopolitičkog partnera koji zaslužuje poverenje (27:55 odsto).

Onih 35 odsto nemačkih građana koji SAD ne vide kao pouzdanog partnera Nemačke, anketari su pitali za razloge: 23 odsto je izjavilo da SAD jednostrano zastupa svoje nacionalne interese u svetu, 16 procenata je kao razlog navelo Donalda Trampa, devet odsto smatra da bi se SAD mešale u nemačke i evropske poslove, a osam procenata ukazuje na američke vojne intervencije širom sveta.

Sporno stacioniranje američkog oružja srednjeg dometa

Nemačko i američko rukovodstvo najavilo je da namerava da ponovo na teritoriji SR Nemačke stacionira nove američke rakete srednjeg dometa, kao i krstareće rakete. Te rakete mogu da dosegnu do Rusije. Kako građani gledaju na taj plan?

Mišljenja su podeljena. Četrdeset odsto Nemaca ocenjuje da je raspoređivanje ispravno, 45 odsto da je pogrešno. Iako bi to stacioniranje bilo moguće samo na području bivše Zapadne Nemačke, najviše kritika dolazi sa istoka Nemačke. Tamo se tim planovima protivi 57 odsto ispitanih. Na području bivše Zapadne Nemačke za i protiv je otprilike podjednak broj ispitanih (44:41).

Pogled na stranačke pristalice pokazuje da oko polovine simpatizera demohrišćana (55 odsto), SPD-a (50 odsto) i Zelenih (49 odsto) podržavaju planove o stacioniranju. Ti planovi, međutim, izazivaju protivljenje većine pristalica AfD-a (26:62 odsto) i BSW-a (25:69), što takođe pokazuje tematsku srodnost tih stranaka desnog i levog spektra.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku