U vreme korona-krize i kućne izolacije, ljudi su upućeni na međunarodnu solidarnost. Političari bi trebalo da se prezentiraju kao uviđavni i milostivi, posebno u autoritarnim zemljama poput Turske, gde je poverenje u vladajuću elitu ionako poljuljano.
No, u Erdoganovom sistemu nema ni trunke spremnosti na tako nešto. Represivni stil vladanja se nastavlja. Taj sistem trpa u zatvore novinare i ljude koji drukčije misle, i to s merakom – pritisak se očito povećava.
Nema kraja hapšenjima novinara
Turski parlament je sada doneo zakon na osnovu kojeg je 90.000 ljudi prevremeno pušteno na slobodu – da bi bili zaštićeni od korone. No, ta amnestija se nee odnosi na novinare i političke zatvorenike, iako oni prema standardima pravne države ne bi ni smeli da budu hapšeni. No, upravo su krivična dela za koja su oni optuženi izuzeta iz novog zakona. Parlament u kojem većinu imaju AKP i MHP (Nacionalistička narodna stranka) ne prihvata odgovarajuće zahteve opozicije. Naprotiv – zakonu je dodat i specijalan član koji trenutno pogađa samo šestoro novinara. Oni su pre oko mesec i po dana uhapšenni zbog zločina protiv Nacionalne tajne službe MIT i odavanja državnih tajni – jer su izveštavali sa sahrane jednog člana MIT ubijenog u Libiji. Odavanje tajne je krivično delo koje prevremeno puštanje na slobodu čini nemogućim.
Opraštanje od pravne države
Hapšenje tih šestorih novinara je sporno i među turskim pravnicima. AKP se odavno oprostila od principa pravne države. Verovatno će žongliranje zakonima uskoro da se nastavi kako bi se sada ugušile kritike načina na koji vlast pristupa krizi sa koronom. Vlada je već krenula tim kursem.
Protiv toga se ne može pravnim sredstvima jer je u novom prezidijalnom sistemu promenjen sastav Saveta sudija i advokata – to telo je izgubilo nezavisnost. Šest članova sada imenuje predsednik a preostalih sedam – parlament.
Jedan od glavnih problema u Turskoj i jeste sve veći uticaj politike na sudstvo. Predsednik Redžep Tajip Erdogan ne krije svoj uticaj, naprrotiv, on kritikuje, besni i vređa kada nije zadovoljan sudskim odlukama.
Kada je biznismen i aktivista Osman Kavala u procesu zbog demonstracija u Gezi-parku pre dva meseca na iznenađenje svih oslobođen optužbi, Erdogan je odmah rekao da ima tipova koji hoće da ometu državu pobunom (misleći na Džordža Šoroša), te da je Kavala turska filijala te misije. Dodao je i da su spoljne sile pokušale da izmanevrišu Kavalu na slobodu. Erdoganove reči su urodile plodom Kavala je ponovo uhapšen pre nego što je napustio zatvor.
Ni on neće profitirati od najnovije amnestije.
Novinari spadaju u „opasnosti" za vladu AKP. Oni kritikuju Eerdogana jer je, kako smatraju, predugo oklevao da preduzme mere protiv širenja virusa.
Istrage protiv korona-skeptika
Erdogani dalje proganja svoje kritičare. Prošle nedelje je podneo krivičnu prijavu protiv popularnog voditelja Fatiha Portakala. Portakal je na Tviteru kritikovao Erdoganovu kampanju za davanje dobrovoljnih priloga za borbu protiv virusa. Ubrzo je izveden pred sudije, i tako će biti sa još mnogim novinarima koji dižu glas protiv vlade.
Oni koji se u Turskoj bore za demokratiju, slobodu i pravnu državu te javno kritikuju samovoljna hapšenja i nepravdu, bore se sa vetrenjačama. Oni traže nešto čega nema: pravdu u zemlji punoj nepravde.