Korona: da li će Turska postati nova Italija?
2. april 2020.
Spisak iz zvaničnog registra umrlih grada Istanbula kružio nekoliko sati društvenim mrežama i medijima na internetu pre nego što je pristup blokiran. Na tom spisku su bili navedeni smrtni slučajevi od dan ranije – imena umrlih, datum rođenja i uzrok smrti za ukupno 255 osoba. Kao uzrok smrti COVID-19 je naveden 20 puta.
Turski ministar zdravlja bio je primoran da objasni šta se dogodilo, jer je za isti taj dan, 28. mart, njegovo Ministarstvo objavilo da ima samo 16 smrtnih slučajeva od posledica infekcije korona-virusom – i to u čitavoj Turskoj. Prvo objašnjenje ministra je glasilo da je, čini se, još četvoro ljudi umrlo nakon što je on objavio brojke. Bilo je potrebno da prođe još dan i po pa da istanbulsko komunalno preduzeće koje upravlja grobljima prizna da je greška bila njihova. Ministar je u pravu, saopštili su iz tog preduzeća.
Sumnja i nepoverenje u informacije vlasti, međutim, ostaju. Sumnjičav je i zamenik turske lekarske komore Ali Čerkezoglu. On kaže da „brojkama moramo da verujemo, ali ne moramo da ih prihvatamo, već bismo morali da ih preispitamo. Jer ako odgovorni u zemlji ne sprovode dovoljno testova, onda se mora razgovarati o tome da li je to stvarna statistika u ovoj zemlji“, kaže Čerkezoglu.
Broj slučajeva 50 put veći?
To o čemu Čerkezoglu priča je osetljiva tema. Relativno mali broj zaraženih bi, kaže, mogao da ima veze s malim brojem testiranja. Od izbijanja epidemije do proteklog vikenda u Turskoj je testirano manje od 50.000 ljudi – toliko se u Nemačkoj testira za samo jedan dan. Neki stručnjaci smatraju da je broj nepoznatih slučajeva u Turskoj 50 puta veći.
Ali čak ni na zvanične statistike vlada nije bila dovoljno pripremljena, tvrdi Omer Faruk Gergerlioglu, lekar i poslanik opozicione kurdske Demokratske partije naroda (HDP). „Ministarstva su se pravila kao da virus neće pogoditi Tursku. Ali Turska je zemlja koja ima intenzivan trgovinski i putnički saobraćaj s Kinom. A kad je virus došao do Irana, bilo je jasno da će doći i u Tursku“, kaže Gergerlioglu.
U međuvremenu su škole, fakulteti i većina prodavnica zatvoreni. Ljudi su pozvani da ne napuštaju svoje kuće i stanove. Svi letovi ka inostranstvu su otkazani. Putovanja unutar zemlje su moguća samo uz odobrenje. Vlasti su u karantin stavile oko 40 opština.
To je, međutim, jedina informacija o tome koje su regije posebno pogođene. Aliju Čerkezogluu iz lekarske komore to nije dovoljno: „Želimo da se javnost transparentno informiše, i to ne samo svake večeri o novim brojkama zaraćenih i umrlih. Mora biti navedeno više detalja, pri čemu imena pacijenata moraju da se drže u tajnosti. Turska ima problem s transparentnošću – kad je korona u pitanju, ali i kad je svaka druga tema u pitanju“, kritikuje lekar Čerkezoglu.
Njegov kolega i političar Gergerlioglu upozorava na još jedna mogući problem: situaciju u zatvorima. Opasnost od zaraze u pretrpanim zatvorima je, kaže, velika. Ministar pravosuđa Abdulhamit Gul, međutim, tvrdi: „Ukoliko dođe do zdravstvenih problema, zatvorenici će se odmah transportirati u bolnice. Tek nakon što ozdrave biće vraćeni u zatvore. Nakon toga će 14 dana biti izolovani dok se ponovno ne vrate u svoje ćelije.“
Opasnost od korone u pretrpanim zavorima
Vlada ipak planira da izmeni Krivični zakon što bi omogućilo da oko 300.000 zatvorenika bude pušteno na slobodu. Zato udruženja žena strahuju da bi na slobodu mogli da budu pušteni i oni koji su počinili seksualno nasilje. Vlada ih umiruje, podseća da je predlog izmena zakona još u fazi glasanja, ali i da će ubice i osuđenici zbog seksualnih zločina i terorizma ostati iza rešetaka.
Advokat i novinar Gekčer Tahinčioglu strahuje da bi vlada mogla da iskoristi korona-krizu kako bi na slobodu pustila one koji su joj bliski, a omražene kritičare i navodne teroriste i dalje da zadrži u zatvoru i izloži ih korona-opasnosti: „Pri tom mislimo uglavnom na one zatvorenike koji nisu učestvovali u oružanim akcijama, niti imaju direktne veze s terorističkim organizacijama“, kaže Tahinčioglu uz tvrdnju da su mnogi završili u zatvoru zbog svog mišljenja, „recimo mnogi pisci, novinari ili političari“.
A među njima su i lekari i drugo medicinsko osoblje – ljudi koji će Turskoj u narednim nedeljama najverovatnije biti potrebni više nego ikada do sada.