Opasnost od epidemije u grčkom izbegličkom kampu
1. april 2020.
Prostorna distanca od drugog čoveka može da spase život. A to je za 20.000 izbeglica u grčkom kampu Morija naprosto nemoguće. Prvobitno je kamp zamišljen kao mesto za 3.000 izbeglica, ali od tada već četiri godine nekontrolisano raste. Ljudi žive stešnjeni i u najvećoj bedi. Najviše je Avganistanaca, ali su tu i Sirijci i ljudi iz zemalja južno od Sahare. Stotine ljudi dele jedan toalet, a na hiljadu njih postoji po jedan priključak za vodu. Teško da se može govoriti o čestom pranju ruku.
Zbog takvih nehigijenskih uslova holandski lekari su predložili da se kamp evakuiše, tvrdeći da bi se samo tako mogla izbeći katastrofa. Toj inicijativi #SOSMoria priključilo se 5.000 lekara iz cele Evrope.
Mnoge su već napale druge bolesti
Steven van der Vajver i Sana van der Koj su zajedno pokrenuli tu inicijativu. Oboje su donedavno lečili ljude u Moriji. Steven, koji inače radi kao lekar u Amsterdamu, navikao je na teške okolnosti. On je između ostalog radio za Lekare bez granica u Kongu. Ipak, uslove u grčkoj smatra ekstremnim. Izbijanje zaraze korona virusom bi, po njemu, bile stravične: „Čak 22.000 ljudi živi na nekoliko kvadratnih kilometara, svi bi se zarazili. Mnogi su već bolesni i oslabljen im je imuni sistem. Umreće bukvalo hiljade ljudi“, kaže on.
Nema mera koje bi zaista zaštitile stanovnike Mojre. Grčke vlasti su izolovale izbeglički kamp da bi sprečili širenje virusa. Izbeglice više ne smejju da napuste kamp. U samom kapu do sada nema registrovanih slučajeva zaraze, ali među ostrvskim Grcima ima obolelih. Steven kaže da su mnogi pacijenti u kampu zabrinuti. On smatra da bi nakon saznanja kakva im opasnost preti brojne izbeglice pobegle iz kampa i rasporedile se po celom ostrvu. A to bi povećalo rizik za domaće ostrvsko stanpvništvo.
Nikakva medicinska nega
Situacija u Moriji je bila dramatična mnogo pre širenja zaraze Evropom, kaže Sana van der Koj, koja je zajedno sa kolegom Stevenom pokrenula imicijativu #SOSMoria. Ona, kao i nekoliko njenih kolega u kampu, najčešće nemaju opremu i sredstva da normalno rade sa pacijentima. Sana smatra da je to krajne frustrirajuće. Često mogu da se posvete samo kritičnim slučajevima. Kaže da su videli mnogo opekotina od vatre koju izbeglice lože po kampovima. Ili ubodne rane od obračuna noževima.
Međutim, u Moriji je i mnogo slučajeva psihičkih oboljenja: „Ima dece koja traumatizovana pa su prestala da govore, žena koje ne mogu da se brinu o sopstvenoj deci, mladića koji su pokušali samoubistvo“, objašnjava Sana. Ona je položila lekarsku zakletvu pa sada smatra da joj je dužnost da se obrati javnosti.
I članice Evropske unije su obećale da će izbeglice koji imaju pravo na azil rasporediti po zemljama članicama Unije: „Oni nisu održali reč“, kaže Holanđanka.
Sistem zastrašivanja
Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Erih Markvart godinama prati situaciju u Moriji. On kaže da stanje u izbegličkom kampu jeste deo sistema. Humanitarno loše stanje se ne popravlja da druge izbeglice ne bi krenule istim putem iz Turske. Markvart kaže da pandemija ništa nije promenila.Ljudi koji primenjuju taktiku zastrašivanja lošim stanjem u kampovima moraju da shvate da će time omogućiti zaista mnogo mrtvih ako tako nastave.
Nemac kaže da nema političke volje da se situacija reši. Ali po njemu je vreme da se deluje: „Može da se spreči da se ovde u najkraćem roku zaraze na desetine hiljada ljudi“.
Evakuacija kruzerima?
Markvart je predložio da se upotrebe kruzeri koji su zbog pandemije usidreni. Njima bi se oboleli mogli transportovati ili staviti u karantin. On je već uspostavio kontakt sa kompanijama koje su vlasnici brodova. Smatra da bi od njegove ideje mogla da profitira i turistička branša, koja će u turističkim destinacijama kao što je Grčka ovog leta biti suočena sa problemima.
„Ljude bismo mogli smestiti u iznajmljene hotele“, kaže on i dodaje, „samo u Nemačkoj postoji 25.000 mesta koja bi se mogla iskoristiti za brzi prijem izbeglica ili beskućnika. Postoji široka paleta mogućnosti, samo bi ich trebalo iskoristiti“.
Mnogi vide Moriju kao simbol propale evropske azilantske politike. Kamp je u podnožju brda. Daščare i šatori sve do okolnih maslinjaka. Sličnih kampova ima širom sveta. U Majnmaru, u sirijskoj pokrajini Idlib ili u pojasu Gaze, gde ljudi žive u teškom siromaštvu. Steven ipak vidi bitnu razliku u odnosu na kamp Morija: „Ovo je evropska zemlja. Mi smo stvorili ovu situaciju“.