Nemačka – zemlja štrajkova

Nemački sindikat Verdi pozvao je na celodnevni štrajk u sredu (7. februar) kada će rad obustaviti kopneno osoblje najveće nemačke aviokompanije Lufthanze.

U štrajk bi moglo stupiti i kabinsko osoblje jer je sindikat UFO, koji zastupa interese stjuardesa, prekinuo pregovore o kolektivnom ugovoru.

To je novi u seriji štrajkova koji nedeljama parališu Nemačku.

Šestodnevni štrajk železničara upravo se bio završio kada sindikat Verdi prošle sedmice održao jednodnevni štrajk na koji je pozvao 25.000 ljudi koji na aerodromima rade na proveri putnika, prtljaga i osoblja.

Dan kasnije, u petak, usledio je štrajk u lokalnom prevozu. Štrajkovali su zaposleni u više od 130 gradskih preduzeća koja su odgovorna za autobuski, podzemni i tramvajski prevoz.

U januaru su zemlju blokirale desetine hiljada nezadovoljnih poljoprivrednika, a traktori od tada povremeno dolaze i u centar Berlina.

Raste li želja Nemaca za štrajkom?

Po velikim i oštrim štrajkovima je zapravo poznata Francuska, a odnedavno je sve više štrajkova i u Nemačkoj.

„To je pre svega zbog činjenice da postoje štrajkovi u sektorima, na primer u sektoru saobraćaja, gde su pogođeni mnogi građani“, kaže Torsten Šulten iz Fondacije „Hans Bekler“, koja je bliska sindikatima.

On kaže da javnost manje primećuje štrajkove u drugim industrijama, koji mogu biti još masovniji – recimo u sektoru gradnje, hemijske ili metalske industrije.

Kada je reč o prošloj godini, Šulte kaže da su i sindikati bili iznenađeni koliko se ljudi pridružilo pozivu na štrajk i učlanilo se u sindikat.

„Sigurno vidimo više štrajkova danas nego pre deceniju ili dve“, kaže Marsel Fračer iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) u Berlinu. „Međutim, bilo je naravno i faza, kao osamdesetih u Njemačkoj, u kojima je bilo puno štrajkova.“

Ako se porede štrajkove u Nemačkoj s onima u susednim zemljama, ovde je relativno mirno. Između 2012. i 2021. u Nemačkoj je u proseku godišnje izgubljeno 18 radnih dana na 1000 zaposlenih. Međutim, u Francuskoj i Belgiji to je bilo preko oko pet puta više.

Promena od poslodavca do tržišta rada

U Nemačkoj se štrajkuje uglavnom zato što je inflacija poslednjih godina uzela danak. „Puno ljudi danas ima nižu kupovnu moć jer su plate rasle znatno manje od cena u poslednje tri godine i ljudi sada žele da nadoknade gubitak kupovne moći“, smatra Fračer.

Ali ima i štrajkova jer zbog demografskih kretanja nedostaje radne snage. „Imamo 1,8 milijuna otvorenih radnih mesta. To diže samopouzdanje zaposlenih, traže bolje uslove rada, bolju platu i žele da se za to izbore“, dodaje Fračer.

Tako se ne štrajkuje samo za više novca, nego i za kraće radno vreme, kao što je bio slučaj sa štrajkom železničara. Šef Verdija Frank Verneke branio je štrajkove na aerodromima i u lokalnom javnom prevozu: „Uslovi rada u ovim područjima toliko su katastrofalni da ljudi žele olakšanje.“

Stručnjaci govore da tržištem rada sve manje dominiraju poslodavci, a sve više zaposleni. Kako je više radnih mesta nego ljudi, oni mogu da biraju. „Velika je verovatnoća da ćemo videti više štrajkova i industrijskih sporova u sledeće dve ili tri godine“, kaže Fračer.

Ove godine predstoje važni pregovori o kolektivnim ugovorima u bankarstvu, građevinarstvu, hemijskoj industriji te metalskoj i elektroindustriji.

Krajem godine ističu i kolektivni ugovori u nemačkoj Pošti, kao i u državnoj i lokalnim administracijama. Do kraja godine će pregovori o kolektivnim ugovorima uticati na 12 miliona zaposlenih u Nemačkoj, to je skoro trećina svih zaposlenih.

Decenije smanjenja članstva u sindikatima

Za sindikalce su dobre vesti da imaju sve više članova. Verdi je prošle godine zabeležio rast od 40.000 ljudi, što je najbolja godina za taj sindikat još od osnivanja 2001. godine.

Ali, ako se pogleda na poslednje tri decenije, može se videti da su sindikati stalno u velikoj meri gubili članove.

Nije lako obrnuti trend zbog demografije. Narednih godina veliki broj pripadnika generacije bejbi bumera ide u penziju, a mnogi su u sindikatima. „To znači da sindikati svake godine moraju nalaziti više novih ljudi samo kako bi zadržali svoje članstvo, a to je pravi podvig“, rekao je Šulten.

Neki stručnjaci misle da je to još jedan razlog za štrajkove – oni su i odlična reklama za sindikate, kako bi privukli nove članove.