Mašinovođe štrajkuju, vozovi kasne, železnica štuca

U toku je najduži štrajk zaposlenih Nemačke železnice (DB). Počeo je u utorak uveče i trajaće do ponedeljka, odnosno 144 sata u teretnom i 136 sati u putničkom saobraćaju.

Međutim, nije baš sve stalo na šinama jer po vanrednom planu vožnje u funkciji je petina vozova, bar kada se radi o međugradskom putničkom saobraćaju, rekla je Stefani Berk iz uprave DB.

Na ovaj štrajk je pozvao sindikat mašinovođa GDL i on je četvrti u ovoj rundi pregovora o izmeni kolektivnog ugovora, koja je počela u novembru prošle godine. Kraj štrajkovima se za sada ne vidi.

Sindikat ne odustaje

Šef tog relativno malog, ali moćnog GDL-a Klaus Vezelski ostaje pri svojim zahtevima: veće plate i skraćeno radno vreme za rad po smenama. Za pregovarački sto se vraća tek kada uprava DB da „odgovarajuću“ ponudu i već je najavio mogući sledeći štrajk koji će biti još duži od sadašnjeg, šestodnevnog.

„Atmosfera je odlična“, rekao je Vezelski za Rajniše Post govoreći o štrajkačima.

A, kaže i da u stanovništvu postoji solidarnost sa železničarima: „Mnogo više putnika ima razumevanja za štrajk nego što to neki tvrde“, objasnio je Vezelski, kritikujući izveštavanje dela medija o štrajkovima.

Javno mnjenje je definitivno drugačije jer „većina ljudi u ovoj zemlji su radnici – bez obzira na njihove kvalifikacije, bez obzira u kom industrijskom sektoru ili kompaniji rade“.

Šef GDL-a je odbacio optužbe da mašinovođe štrajkom nanose značajnu ekonomsku štetu. „To je besmislica. Za navodnu ekonomsku štetu nismo odgovorni mi, već rukovodstvo Železnice.“

Ekonomisti su izračunali da nemačka privreda zbog ovog štrajka navodno svakodnevno gubi 100 miliona evra.

Obraćajući se štrajkačima koje obilazi širom zemlje, Vezelski se u četvrtak na bini u Štutgartu ponovo žestoko obračunao sa menadžmentom DB-a.

„Dosta nam je toga da služimo u sistemu koji uništen merama štednje, da žrtvujemo svoje slobodno vreme za tipove koje šoferi u velikim limuzinama voze po ovoj zemlji i koji se hvale da znaju nešto o sistemu železnice“, rekao je on. Vozovi kasne zbog lošeg upravljanja, zbog menadžera, a ne zbog štrajkova i zaposlenih.

Vezelski je takođe kritikovao pozive na pooštravanje prava na štrajk koji najviše stižu od opozicionih demohrišćana.

„Baš Unija da o tome priča. Pa CDU je upravljala železnicom u ludilu privatizacije.“ Unija je odgovorna za to što je železnica postala posrnulo preduzeće „koje nije u stanju da svoje putnike na vreme doveze na odredište“.

Rekordna odšteta i prošle godine

Kad smo već kod kašnjenja: Nemačka železnica je već godinama u velikim problemu zbog kašnjenja. Ali, poboljšanje još nije na vidiku. DB je i prošle godine morao da plati rekordnu odštetu putnicima od 132,8 miliona evra!

Poređenja radi: 2022. je isplaćeno 92,7 miliona evra, što je tada takođe bio rekord.

Kako je na upit dpa rekao portparol Železnice, prošle godine je obrađeno 5,6 miliona zahteva za odštetu. Samo na 64 odsto stanica međugradskih vozova su vozila stigla na vreme, odnosno kasnila manje od šest minuta.

Kao razlog za kašnjenja vozova DB navodi značajno povećanje broja putnika, rekordan broj gradilišta, početak zime u decembru i štrajkove. A prošle godine se u toj firmi štrajkovalo četiri puta, po dva puta Sindikat železnice i transporta EVG i GDL.

Odšeta – i do 100 odsto

Železnica nadoknađuje 25 odsto od cene karte za kašnjenje od 60 i više minuta, a 50 odsto za kašnjenje od dva sata ili više. Ako se vozovi ukinu zbog štrajkova, putnicima se vraća kompletan iznos karte.

Pored toga, u određenim slučajevima železnica plaća i paprene troškove taksija, goriva, hrane i pića, pa i prenoćišta, ali maksimalno tri dana.

Portparol DB-a je naglasio da su putnici imali koristi od najvelikodušnijih propisa naknade od svih prevoznih sredstava. „Ali takođe treba reći i ovo: ta trocifrena milionska suma nedostaje za hitno potrebna ulaganja u modernizaciju železnice u Nemačkoj“, rekao je portparol. „Samo tako možemo trajno poboljšati tačnost naših vozova.“

Veštačka inteligencija umesto mašinovođa?

Istovremeno, usred štrajka, nemački liberali iz čijih su redova i ministar saobraćaja Folker Vising i ministar finansija Kristijan Lindner, predlažu da mašinovođe što pre zameni veštačka inteligencija.

Kako piše Bild, Liberali imaju cilj da u narednih 15 godina najmanje 20 odsto svih vozova DB vozi autonomno. To znači da bi svaki peti voz Nemačke železnice – vozio bez mašinovođe. Ali koliko je to realno?

Špigel piše da su vozovi bez mašinovođe već danas u upotrebi – u brojnim zatvorenim mrežama, na primer na linijama metroa ili na aerodromima.

Međutim, Nemačka železnica ima otvorenu mrežu u kojoj mnogi različiti vozovi moraju da budu koordinisani. Trenutno se nigde na svetu ne koristi veštačka inteligencija za saobraćaj u otvorenoj mreži, sa izuzetkom jednog jedinog teretnog voza u Australiji, u njenom ogromnom skoro nenaseljenom zaleđu.