Nemačka sa zabrinutošću iščekuje rezultate izbora u SAD

Dok se prebrojavaju glasovi u SAD, u Nemačkoj vlada uznemirenost. Ranije se na američke međuizbore uglavnom gledalo kao na čisto unutrašnjopolitičku stvar – kao na neku vrstu srednjoročnog bilansa predsednika, izabranog dve godine ranije. Svaka nemačka vlada, kao i političarke i političari u čijem fokusu je spoljna politika, sa interesovanjem su pratili dešavanja u SAD, ali retko ko je zaista bio zabrinut da bi ti izbori mogli nešto suštinski da promene u odnosu dveju zemalja ili kada je reč o demokratiji u SAD, koja je važan partner kako za Nemačku, tako i čitavu Evropu.

Ovoga puta je drugačije. Mnogi u političkom Berlinu smatraju da su ovi međuizbori važniji za američku budućnost od prethodnih. Brinu se da bi američka demokratija mogla biti ugrožena.

-pročitajte još: Međuizbori u SAD: Bajden u problemu, Tramp u dilemi

Socijaldemokrata Metin Hakverdi (SPD) je član parlamentarne grupe Bundestaga za odnose sa SAD. Od prošlog novembra šest puta je bio u SAD i posetio je osam saveznih država. Svuda je, kaže, sretao ljude koji sumnjaju u ishod predsedničkih izbora održanih 2020. – ne samo među stanovništvom, već i među kandidatima koji su sada učestvovali na međuizborima. I mnogi poput njega pretpostavljaju da će oni koji negiraju rezultat predsedničkih izbora sada biti uspešni. To Hakverdija zabrinjava.

Prema njegovom mišljenju, za to je odgovorna Republikanska stranka. „Trampizam“ je, smatra, pretnja institucijama. Populističke tendencije naravno postoje i među pojedinim članovima Demokratske stranke, ali ne u istoj meri kao među republikancima. „Veoma sam zabrinut zbog mogućeg izbijanja nasilja“, kaže poslanik Bundestaga. Pritom misli i na nasilje nad kontrolorima na izborima.

-pročitajte još: Odlučujući trenutak za američku demokratiju

Mogući uticaj na spoljnu politiku

Ako u oba doma Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, na izborima bude izgubljena demokratska većina, manevarski prostor američkog predsednika Džozefa Bajdena biće značajno ograničen. U Berlinu su toga svesni. U tom slučaju Bajden bi postao, kako to u Americi kažu, „hroma patka“ (lame duck) – paralizovan i kroz mogući postupak opoziva o kojem neki republikanci već dugo otvoreno govore.

Unutrašnjopolitičke prepirke mogle bi da utiču i na spoljnu politiku SAD. U proteklih nekoliko nedelja i s desne i s leve strane političkog spektra, i to u obe stranke, sve glasnije se dovodio u pitanje trenutni obim finansijske i vojne pomoći Ukrajini. Šta će se desiti ako te političke snage budu imale većinu u Kongresu?

Za poslanika Zelenih u Bundestagu Antona Hofrajtera nema sumnje: ako se nakon izbora smanji američka podrška Ukrajini, Nemačka će biti primorana da preuzme veću odgovornost nego do sada. Nemačka bi tada morala da učini više, smatra Hofrajter, inače predsednik Evropskog odbora Bundestaga.

Poslanik Zelenih takođe na međuizborima vidi opasnost za unutrašnju stabilnost višedecenijskog saveznika. Dugoročno ga zabrinjavaju i moguće posledice po globalnu klimatsku politiku, ako republikanci budu u mogućnosti da blokiraju Bajdenove političke odluke. Kod mnogih se trenutno bude sećanja na vreme pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, koji je SAD izveo iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Nove nesigurnosti

I demohrišćanski političar Peter Bejer (CDU), bivši vladin koordinator za transatlantsku politiku, poslednjih nedelja imao je brojne razgovore s američkim političarima. On se pita koliki će zapravo uspeh ostvariti republikanci, jer od toga zavisi i koliko će se zemlja promeniti. Međuizbori su i glasanje o Trampu, jer je bivši predsednik podržao mnoge kandidate.

I tako jedno pitanje, koje zapravo nije tema ovih međuizbora, sve više izbija u prvi plan: hoće li se bivši predsednik ponovo kandidovati? Kroz neprestane nagoveštaje, Tramp ne drži u neizvesnosti samo SAD, smatra Bejer. On ipak ne misli da će podrška Ukrajini oslabiti nakon pobede republikanaca, bez obzira što su neki tokom kampanje spominjali tu mogućnost. Bejer veruje u stabilnost transatlantskih odnosa.

U kojoj meri berlinski političari računaju na mogući novi odnos snaga u Vašingtonu, kao i na nove neizvesnosti, vidi se i kada su u pitanju trgovinski odnosi. „Zakon o smanjenu inflacije“ koji je usvojio Bajden, predstavlja veliki izazov za čitavu Evropu, jer favorizuje američke kompanije. Nemačka vlada stoga želi što pre da razgovora sa SAD o novom trgovinskom sporazumu. Iako mnogi ne očekuju da će se postići pravi sporazum, ipak se nadaju nekakvom dogovoru. Svima je jasno da bi to moglo da se izjalovi, ukoliko se Bajden nađe pod sve većim pritiskom republikanske većine.

Zabrinutost za američku demokratiju

Portparolka nemačke vlade Kristijane Hofman ostavlja pred izvore sve otvoreno: „Naravno da nas mnogo toga veoma interesuje, ali ne možemo sada dobro da spekulišemo šta će se desiti. Čekamo izbore.“ Ona ističe da su i kancelar Olaf Šolc i predsednik Bajden, kao i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i njen američki kolega Entoni Blinken, ponovo razgovarali o ukrajinskoj politici, kao i o rastućem skepticizmu stanovništva u vezi sa isporukom američke pomoći. Prema njenim rečima, nema razloga za uzbunu, bar ne kada je reč o pomoći Ukrajini.

Bez obzira na to, u Berlinu mnogi s velikim uzbuđenjem prate izbore u SAD. Svi žele da pragmatično pristupe pobedniku, a ipak su prilično zabrinuti da bi američka demokratija iz ovih izbora mogla da izađe oslabljena. Takođe postoji bojazan da će mnogi koji negiraju ishod predsedničkih izbora položiti zakletvu u Kongresu. To su oni koji su spremni da prihvate izbore jedino ako sami na njima pobede.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.