Međuizbori: „Trenutak bez presedana u američkoj istoriji“

U 2014. izlaznost na međuizborima u Sjedinjenim Državama bila je rekordno niska. Manje od 42 odsto onih koji ispunjavaju uslove pojavilo se na glasanju koje se održava tačno dve godine pre predsedničkih izbora. Na međuizborima se biraju svi članovi Predstavničkog doma, jedna trećina Senata i nekoliko rukovodećih pozicija u državi. Četiri godine kasnije, na međuizborima pod predsednikom Donaldom Trampom, izlaznost je porasla na 53,4 odsto.

Brendon Konradis, novinar koji prati predizbornu kampanju za politički sajt „The Hill“, a radio je ranije u informativnoj redakciji DW, veruje da će se veliki broj američkih glasača pojaviti na biralištima i na ovogodišnjim međuizborima 8. novembra.

„Iz podataka o prevremenom glasanju vidimo da će izlaznost verovatno biti znatno veća nego što je to uobičajeno na međuizborima“, kaže Konradis za DW. „Mislim da to ukazuje na zabrinutost oko toga gde se zemlja trenutno nalazi.“

-pročitajte još: Ronald umesto Donalda?

SAD: Duboko podeljena zemlja

Sjedinjene Američke Države su trenutno veoma polarizovana zemlja. Vrhovni sud je jednom presudom ukinuo garantovalo ustavno pravo na abortus širom zemlje, a reakcije na to bile su jasan znak jaza koji razdvaja levicu i desnicu. Liberali su bili užasnuti onim što su smatrali oduzetim osnovnim pravom. Konzervativci su bili oduševljeni i proslavili su odluku kao veliku pobedu.

Ova snažna polarizacija može biti pokretač izlaznosti birača jer ni jedna strana ne želi da prepusti onoj drugoj ni pedalj u trci za vlast. Demokratski birači u državama u kojima se ove godine održavaju izbori žele da se uvere da republikanski guverner neće odlučivati da li trudnice imaju legalan pristup abortusu ili ne. A republikanski glasači koji se plaše recesije okrivljuju predsednika Džoa Bajdena za trenutne ekonomske probleme i nadaju se da će republikanski političari doneti promene.

„Inflacija, ekonomska pitanja i kriminal su trenutno zaista važni za konzervativne birače, za republikance. To su glavne teme o kojima govore njihovi kandidati“, ocenjuje za DW Lora Merifild Vilson, vanredna profesorka političkih nauka na Univerzitetu Indijanapolis. „Demokratama abortus uzima najveću količinu vazduha u prostoriji.“

Ona dodaju da su demokratski birači takođe zabrinuti da bi nakon presude o abortusu Vrhovni sud mogao da razmotri i druga socijalna pitanja i da možda ograniči prava homoseksualaca na sličan način.

Republikanci i dalje iznose optužbe za krađu izbora

Ako demokrate izgube kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa, to bi drugu polovinu Bajdenovog mandata učinilo znatno komplikovanijom od prve. Donošenje zakona bez većine u Kongresu bilo bi mnogo teže.

Osim uobičajenog  pitanja ko će vladati Kongresom postoje stvari koje ovogodišnje glasanje čini drugačijim od „bilo kojih prethodnih međuizbora“, kako je to formulisala Lora Merifild Vilson: nekoliko republikanskih kandidata za pozicije u rasponu od državnog rukovodstva do mesta u Predstavničkom domu i Senatu otvoreno podržavaju već potpuno opovrgnute tvrdnje Donalda Trampa da su izbori 2020. „pokradeni“ i da bi Tramp pobedio da rezultati nisu bili namešteni. Jedan od njih je Kari Lejk, koji je izuzetno glasan kao Trampov pristalica. On se kandiduje za guvernera Arizone.

„Nažalost, imali smo pokradene izbore, i zapravo imamo nelegitimnog predsednika koji sedi u Beloj kući“, prenose američki mediji Lejkove reči tokom predizborne kampanje u junu 2022. Republikanski kandidat za državnog sekretara Arizone, Mark Finčem, takođe je rekao da ne bi potpisao tesnu pobedu Bajdena u Arizoni, koja je potvrđena ponovnim brojanjem glasova.

Potencijalni uticaj na predsedničke izbore 2024.

U izbornom sistemu SAD uglavnom je državno rukovodstvo zaduženo za organizaciju procesa glasanja i potvrđivanje rezultata izbora u državi.

Nestranački politički bilten koji analizira izbore u SAD „The Cook Political Report“, koji vodi poznata analitičarka Ejmi Volter, ocenio je guvernersku trku u Arizoni uoči međuizbora kao promašaj. „Taj pojedinac (Lejk) bi mogao da pobedi, a to bi zaista moglo da utiče na izbore 2024“, rekla je za DW Džesika Tejlor, jedna od urednica biltena.

„Ako, kao što očekujemo, bivši predsednik Tramp pokuša da se ponovo kandiduje, i ako bude imao sebi sklonije ljude u nekoj od ovih kolebljivih država koje bi možda bile spremne da ponište rezultate ili da sarađuju sa državnim parlamentom da to urade, onda bi stvari mogle da budu drugačije nego 2020“, rekla je ona.

Istorijski međuizbori za SAD

Jedan broj kandidata koji osporavaju legitimitet aktuelne američke vlade kandiduje se za rukovodeće pozicije. Konradis veruje da taj faktor doprinosi zabrinutosti oko predstojećih međuizbora.

On takođe naglašava da zemlja nikada nije videla da ovoliko kandidata otvoreno poriče da je čovek koji je trenutno u Beloj kući tamo stigao na pošten način. „Osećam se kao da smo u trenutku bez presedana u američkoj istoriji“, zaključuje Konradis.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.