Nemačka poruka albanskim političarima

Zapadni Balkan sve više dospeva u fokus nemačke spoljne politike. Region se nalazi pred odlučujućim nedeljama, kako je jasno naglašeno tokom prve zvanične posete nemačkog ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea Tirani. Do juna bi trebalo doneti važne zaključke o tome u kojoj meri Albanija, ali i susedne zemlje, napreduju prema Evropskoj uniji. „Nemačka se zalaže za evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana. Albanske napore na putu prema EU podržavamo isto kao i napore svih drugih država Zapadnog Balkana“, rekao je Vestervele posle sastanka sa svojim albanskim kolegom Edmondom Panaritijem.

„Bez popusta, ali i bez otežavanja“

„Ne može biti popusta, ali neće biti ni veštačkog otežavanja“, dodao je šef nemačke diplomatije. Kriterijumi poput demokratije, vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa sada moraju biti sprovedeni i u Albaniji“, rekao je Vestervele. On je naglasio važnost okončanja konflikata radi „dobrosusedske saradnje“, kao i potrebu za mirnim suživotom raznih etničkih grupa.

Ambicije Albanije su, međutim, u senci nacionalističkih tonova. U novembru prošle godine, uoči 100. godišnjice osnivanja Republike Albanije, premijer Sali Beriša održao je provokativan govor sa porukom o nužnosti ujedinjenja svih Albanaca na Balkanu u jednoj državi.

Nastupi albanskog šefa vlade su u Briselu registrovani sa zabrinutošću, jer su doveli do napetosti u odnosima s Makedonijom i Grčkom, gde živi mnogo Albanaca. Prethodno je ministarstvo spoljnih poslova SAD-a osudilo velikoalbanske vizije Salija Beriše, navodeći da one ugrožavaju regionalnu stabilnost.

Vesterveleova upozorenja Beriši

Gido Vestervele jasno je rekao da odbija takvu nacionalističku retoriku i dodao da političari moraju da se ponašaju odgovorno kada je reč o nacionalnim osećanjima, posebno u vreme izbora. Velikoalbanske izjave su bile tema i tokom razgovora Vestervelea i Beriše u Tirani. Vesterveleova poruka domaćinu, ali i nacionalističkim snagama u regionu, bila je nedvosmislena: „Zajednički cilj mora biti da sve države regiona jednog dana budu deo Evropske unije, gde svi ljudi mogu slobodno da se kreću. Zbog toga za nas ne dolaze u obzir pomeranja granica, pa ni na Balkanu, jer granice u Evropi gube na važnosti.“

U Tirani se Vestervele susreo i sa predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem, kao i s Edijem Ramom, predsednikom opozicione Socijalističke partije. U svim tim razgovorima bilo je reči o izgradnji bilateralnih odnosa, aktuelnim unutrašnjepolitičkim kretanjima, borbi protiv korupcije i kriminala, kao o potražiocima azila iz te balkanske države. Pritom je naglašeno da Nemačka i Albanija teže jačanju ekonomskih odnosa. To je od velike važnosti posebno za Albaniju, jer je to jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Makedonija: zastoj evrointegracija

Nemačko-albanski odnosi su se produbili tokom procesa demokratizacije Albanije, koji je započeo u proleće 1991. godine. Albanija je jedna od zemalja koja je u fokusu nemačke razvojne pomoći. U junu 2006. Albanija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju učinila važan korak u smjeru Evropske unije. U aprilu 2009. je Albanija postala članica NATO. Od decembra 2010. albanski građani mogu bez vize da putuju u Šengensku zonu na tri meseca. Sada se još jedino čeka status kandidata za EU.

Za razliku od Albanije, Makedonija već ima status kandidata od 2005. godine. No od tada su pregovori sa Evropskom unijom u zastoju, između ostalog, i zbog spora oko imena koji Skoplje vodi sa susednom Grčkom. O napretku Makedonije na putu prema Evropskoj uniji, međuetničkim problemima u toj zemlji, kao i o povećanom broju potražilaca azila iz Makedonije u Nemačkoj, Vestervele će razgovarati i u Skoplju. On će se tamo sresti sa predstavnicima vlasti i opozicije.

Autori: Srećko Matić, Tirana / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković