Nemačka: loše raspoloženje i bauk recesije
29. avgust 2024.Raspoloženje nemačkih potrošača se iznenađujuće (ponovo) pogoršalo. Zbog toga je porastao strah od recesije. Barometar potrošačke klime u opao je avgustu na minus 22 boda. Mesec dana ranije je iznosio minus 18,6 bodova, kako je objavili institut GfK, najveći nemački institut za istraživanje tržišta i NIM, Nirnberški institut za tržišne odluke.
„Očigledno je euforija koju je izazvalo Evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj bila kratkog veka i iščezla je nakon okončanja turnira“, kaže stručnjak instituta NIM za potrošnju Rolf Birkl. „A tu su i negativne vesti po pitanju bezbednosti radnih mesta. To je razlog rasta pesimizma i zbog svega toga se ne može očekivati brzo popravljanje raspoloženja potrošača.“
Sve više stečajeva
Broj nezaposlenih je u poslednje vreme iznenađujuće mnogo porastao. U Nemačkoj se beleži sve više stečajeva preduzeća, a razne firme najavljuju otkaze, odnosno smanjenje broja zaposlenih. Kod mnogih građana to sve zajedno pojačava strah za sopstveno radno mesto, odnosno oko prihoda, kaže Birkl.
Istraživači tržišta registrovali su i pad očekivanja potrošača po pitanju sopstvenih prihoda – sa 16,2 boda na 3,5. To je najveći pad još od septembra 2022. A to znači da potrošači strahuju od pada kupovne moći, odnosno da će na raspolaganju imati manje novca. U septembru 2022. građani su se suočili sa stopom inflacije od oko osam odsto, što je tada uticalo na veliki pad kupovne moći.
„Uprkos realnom porastu kupovne moći, koju trenutno uočavamo kod brojnih domaćinstava, očigledno se ponovo među ljudima širi sve više nesigurnosti“, objašnjavaju iz instituta GfK. A to s druge strane znači da ljudi više štede.
BDP u lakom padu
Ekonomisti su nedavno računali s tim da bi porast kupovne moći mogao da utiče i na porast potrošnje, ali izgleda da od toga za sada neće biti ništa. A činjenica da ljudi ne troše, već radije štede, povećava rizik od recesije u Nemačkoj.
I nije se samo u poslednje vreme pogoršala potrošačka klima. Lošije raspoloženje vlada i u nemačkim kompanijama. Nemački bruto domaći proizvod (BDP) je, nakon skromnog rasta od 0,2 odsto početkom godine, opet lagano pao u drugom kvartalu ove godine – od aprila do juna BDP je naime minimalno rastao (0,1 odsto). U tekućem trećem kvartalu preti, kako se očekuje, novi pad. A kad BDP u dva uzastopna kvartala pada, ekonomisti onda koriste izraz „tehnička recesija“.
Da li će do nje doći ili neće? Istraživački minhenskog ekonomskog instituta Ifo smatraju da je taj scenario realan. Centralna banka (Bundesbank) u trećem kvartalu očekuje lagani rast BDP.
Ali aktuelni podaci o razvoju BDP u drugom kvartalu ove godine otkrivaju i lošu situaciju po pitanju domaće, privatne potrošnje. Ona je u prolećnom kvartalu pala za 0,2 odsto, potvrdio je Savezni zavod za statistiku. A to znači da je izostao (očekivani) pozitivni efekat rasta plata i smanjenja kamatnih stopa na nemački BDP.