Nemačka: Fezer izazvala debatu o izbeglicama iz Sirije

Skoro mesec dana nakon svrgavanja Bašara el Asada, savezna ministarka unutrašnjih poslova Nemačke, Nensi Fezer (SPD), predstavila je plan za postupanje prema izbeglicama iz Sirije, koji uključuje i ukidanje prava na pružanje zaštite - odnosno na azil..

„Kao što je predviđeno našim zakonom, Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) će sprovesti provere i ukinuti odobrenu zaštitu onima kojima ona više nije potrebna, jer se situacija u Siriji stabilizovala", izjavila je Fezer novinarima iz medijske grupe Funke.

„To će se odnositi na one koji nemaju ostvareno pravo na boravak iz razloga kao što su rad ili obrazovanje i koji ne žele dobrovoljno da se vrate u Siriju", dodala je ministarka unutrašnjih poslova.

Ministarstva procenjuju bezbednosnu situaciju

Ministarstvo spoljnih poslova i njeno ministarstvo, rekla je Fezer, rade zajedno kako bi stekli jasniju sliku o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u Siriji nakon što su islamističke milicije 8. decembra 2024. godine svrgnule Bašara el Asada.

„Pre svega smo fokusirani na bezbednosna pitanja", rekla je Fezer. „Osim toga, sve što radimo dešava se u dogovoru sa našim evropskim i međunarodnim partnerima."

Fezer je istakla još tri ključne tačke: „Prvo: svima koji su dobro integrisani, koji govore jezik, rade i koji su ovde našli novi dom treba omogućiti da ostanu u Nemačkoj."
Drugo, oni koji žele da se vrate trebalo bi da dobiju podršku. U tu svrhu biće proširen program savezne vlade za dobrovoljni povratak.

Treće, ministarka unutrašnjih poslova založila se za što bržu deportaciju kriminalaca i islamista. „U velikoj meri smo proširili zakonske mogućnosti za takve postupke i koristićemo ih čim situacija u Siriji to bude dozvoljavala."

Nada za uspostavljanje mira

Prvi put nakon više od decenije vladavine terora i nasilja, postoji nada za uspostavljanje mira u Siriji, naglasila je Fezer. „Ako se ta nada za mir ostvari, mnoge izbeglice će se moći vratiti."

Samo dan nakon svrgavanja Asadovog režima, Savezna kancelarija za migracije i izbeglice odlučila je da obustavi donošenje odluka o zahtevima za azil sirijskih državljana „dok situacija ne postane jasnija".

Do novembra 2024. godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, Sirijci su podneli skoro 75.000 zahteva za azil.

Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, krajem oktobra u Nemačkoj je bilo 974.136 osoba sa sirijskim državljanstvom. Više od dve trećine njih zatražilo je zaštitu, odnosno azil.

Ko je dobro integrisan - da ostane

Predsednik poslaničke grupe SPD u Bundestagu, Dirk Vize pozdravio je planove svoje ministarke. „Kada se situacija u Siriji stabilizuje, ljudi će se ponovo vraćati. Za osuđene kriminalnce to će svakako važiti", rekao je on za Rajniše post. 

Mnogi Sirijci će, međutim, ostati jer su ovde našli posao, izgradili novi život i jasno se opredelili za demokratiju i vladavinu prava. „Njih ne možemo da se odrekemo", naglasio je on.

Zeleni su za labaviji stav 

Portparolka za unutrašnju politiku poslaničke grupe Zelenih, Lamja Kador, upozorila je na brzoplete korake u vezi sa Sirijom. „Još uvek nema stabilne političke situacije, a u nekoliko delova zemlje traju borbe. Sirijcima koji žive u Nemačkoj i žele da učestvuju u obnovi, trebalo bi olakšati putovanja u Siriju i nazad.“

Stručnjakinja za migracije u poslaničkoj grupi Zelenih, Filiz Polat, izjavila je za Rajniše post.: „Savezni ured za migracije i izbeglice će, kao i obično, pažljivo ispitati moguće razloge za izbeglištvo u svakom pojedinačnom slučaju. U tom smislu, ministarka unutrašnjih poslova samo prenosi pravnu situaciju." Prema proceni situacije, kaže - trenutno ne postoji razlog za reviziju azila sirijskih izbeglica.

Opoziciona Unija je za strože mere

Portparol za unutrašnju politiku poslaničke grupeCDU u Bundestagu, Alexander Trom, kritikovao je planove ministarke. „Kod većine sirijskih izbeglica, razlog izbeglištva, Assadov režim, sada je nestao". Svi Sirijci koji u Nemačkoj „ne rade dovoljno“ treba da se vrate u svoju zemlju. Takođe je zahtevao momentalnu deportaciju kriminalaca te da se odmah obustavi spajanja porodica iz Sirije.

Torsten Fraj (CDU), smatra da su neki delovi ministarkinog plana nerealni. Suprotno njenoj najavi, Savezni ured za migracije i izbeglice (BAMF) „neće biti u mogućnosti da proveri nekoliko stotina hiljada odluka o azilu“. 

Fraj se zalaže za izmene zakona na nacionalnom i evropskom nivou: „Savezna vlada bi trebalo da što pre počne sa radom na tome, kako bi se u slučaju potrebe sprečio kolaps BAMF-a i naših upravnih sudova."

Zamenica predsednika poslaničke grupe Unije u Bundestagu, Andrea Lindholcz (CSU), navela je slične prioritete kao i Fezer. „Kriminalci će odmah biti deportovani. Dobrovoljni povratnici treba da budu podržani, a za one koji odbijaju povratak treba da budu pripremljene mere deportacije." Dobro integrisani ljudi treba da ostanu, rekla je ona za novinsku agenciju dpa. Pomoć Siriji i ukidanje sankcija trebalo bi da budu povezani sa uslovom da nova vlada u Damasku odmah primi izbegle sunarodnike.