Neizvršene obaveze, neispunjena obećanja

Kada je pre pet godina započelo legislativno razdoblje sadašnjeg saziva Evropskog parlamenta, koje se upravo ovih dana okončava, činilo se da regija Zapadnog Balkana nakon višegodišnjeg zapostavljanja ponovo dolazi na listu prioriteta Evropske unije. Na poziv nemačke kancelarke Angele Merkel, koja se tada nalazila na vrhuncu svoje političke moći, i generalno je tada bila smatrana najmoćnijom ženom na svetu, 24. augusta 2014. je u Berlinu održana prva konferencija u okviru tzv. "Zapadnobalkanskog procesa", koji se otada kolokvijalno naziva i "Berlinskim procesom".

Na konferenciji je uz osam zemalja članica EU (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Austrija, Poljska, Slovenija i Hrvatska) učestvovalo i šest zemalja iz regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija, Crna Gora), te predstavnik Evropske komisije. Cilj je bio da se sa jedne strane pruži podrška zapadnobalkanskim zemljama u njihovim nastojanjima da postanu članice EU, a sa druge strane da se podstakne tešnja saradnja tih zemalja.

No istovremeno sa tim vrlo obećavajućim signalom, iz Brisela je u zemlje regiona odaslana i jedna sasvim drugačija poruka: tada novoizabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je jasno dao do znanja da za vreme trajanja njegovog petogodišnjeg mandata neće biti daljnjeg proširenja Unije.

Berlinski proces - paralelni put

Za Tonina Piculu, ranijeg hrvatskog ministra spoljnih poslova, i sada poslanika u Evropskom parlamentu iz redova Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), Berlinski proces je od početka delovao kao neka vrsta Plana B za zemlje Zapadnog Balkana.

"Već tada se moglo naslutiti da će pristupanje Zapadnog Balkana kao poslednje velike celine u Evropsku uniju biti odgođeno na duže vreme, pa je Berlinski proces bio alternativa koja je trebalo da pomogne višem stepenu unutrašnje uređenosti tih zemalja i kvalitetnijih međusobnih odnosa", kaže Picula u razgovoru za DW.

On navodi da je još pre pet godina pojam "proširenje" bio kontaminiran, te da je u zemljama EU bilo malo onih koji su tako nešto podržavali. "Ni tada, a tako je i danas, proširenje gotovo nigde nije deo izbornog programa relevantnih političkih partija unutar EU", naglašava Picula. To je međutim vrlo kratkovido, uveren je ovaj evropski poslanik, jer "Evropska unija je još uvek otvoren projekt" koji ne može da bude upotpunjen kao projekat mira i prosperiteta za sve dok "Zapadni Balkan kao jedan od ključnih regiona za funkcionisanje EU i mira na kontinentu ostaje izvan toga".

Pritom je važno da se naglasi, kaže Picula, da je to pre svega pitanje političke volje. Kada je reč o ekonomiji, tu su pre svega u igri zakoni malih brojeva. "Ukupna međusobna razmena zemalja regiona je manja od bruto-proizvoda grupacije Mercedes-Benz", kaže Picula, i EU se sa tom vrstom izazova lakše nosi. No "Zapadni Balkan je pre svega politički izazov", a tu Unija zbog svoje strukture ima znatno veće probleme.

Razočarani partneri

Od početka je perspektiva primanja zemalja zapadnog Balkana u članstvo bila zamišljena kao partnerski odnos dve strane, kaže u razgovoru za DW Igor Šoltes, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu u frakciji Zelenih i izvestilac EP za Kosovo. Od zemalja zapadnog Balkana se očekivalo da obave svoj deo posla, "a to se pre svega odnosi na teme kao što su vladavina prava, sloboda medija i izražavanja mišljenja, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, uspostave nezavisnosti pravosuđa, sprovođenja ekonomskih reformi."

Tu te zemlje nisu učinile dovoljno, to se vidi sa jedne strane u redovnim godišnjim izveštajima EP o napretku pojedinih zemalja. Sa druge strane to je vidljivo "i u osećaju koji imaju mladi u tim zemljama", napominje Šoltes. "Oni napuštaju te zemlje, svoju budućnost traže izvan regona - i to bi morao da bude veliki znak za uzbunu. Odlazak mladih, obrazovanih ljudi predstavlja veliku opasnost za budućnost tih zemalja."

Sa druge strane, međutim, ni Evropska unija se nije uvek pridržavala svojih obećanja. "Tu je naravno slučaj odgođene vizne liberalizacije za Kosovo, mada su tehnički uveti ispunjeni, a pitanje je i šta će da se dogodi sa Severnom Makedonijom." Šoltes napominje da je velik korak bio napravljen sa normalizovanjem odnosa sa susednim državama, ukljućujući i promenu imena, ali obećanje da će sada konačno da počnu ti tako dugo čekani pregovori nije ostvareno. "To je jako zabrinjavajuće", kaže Šoltes. "Svi partneri moraju da poštuju obaveze koje su prihvatili."

Za poznavatelje odnosa unutar EU je jasno da se tu radi o vrlo komplikovanoj tvorevini, i da Komisija, Evropski parlament i Evropski savet ne vuku uvek svi u istom pravcu. A i nemaju sve države uvek istu poziciju, recimo kada je reč o daljnjem proširenju. Ali u zemljama zapadnog Balkana se ta razjedinjenost često ne vidi, "ljudi tamo ne razlikuju pojedine isntitucije, oni vide EU kao celinu", kaže Šoltes, a to onda dovodi do razočarenja. A uz sve to je Unija trenutno "suočena sa izazovom nacionalizma i populizma" i  uglavnom je trenutno zabavljena sama sa sobom.

U nastali vakuum ulaze drugi

Jedna od posledica je i da se onda na područje zapadnog Balkana, na kojem EU ostavlja prazan prostor, dolaze drugi akteri svetske politike, poput Rusije, Kine ili Turske, kaže Andrej Kovačev, bugarski zamenik predsednika Demokršćanske frakcije u Evropskom parlamentu. "I taj uticaj drugih aktera je vrlo zabrinjavajuć." To je upravo i bio jedan od razloga zbog čega je Bugarska, za vreme predsedavanja EU, pitanje evropske integracije stavila u centar pažnje. Kovačev naglašava da se tu radi o dugotrajnom procesu, ali u razgovoru za DW napominje da "Evropska unija mora što više svojih programa već sada da otvori za zemlje zapadnog Balkana." Jedan od primera je program za obrazovanje mladih Erasmus.

Neki važni projekti u infrastrukturi se već realizuju, poput koridora broj osam, između Crnog mora i Jadranskog mora, ili koridora broj deset koji bi Srbiju trebao da poveže sa zapadnom Evropom, i to treba da se proširi, kaže Kovačev. Ali u isto vreme treba i da se poboljša komunikacij. "Mi moramo ljudima jasno da pokažemo, da EU za njih puno ostvaruje, a ne na primer Rusija. Šteta je da su u Srbiji ljudi uvereni da njih Rusija jako pomaže, mada brojke pokazuju nešto sasvim drugo, da evropske porezne platiše investiraju u Srbiju."

Zbog toga poruka Evropske unije zemljama zapadnog Balkana mora da bude jasna, smatra Kovačev: "Vi niste zaboravljeni, vi niste napušteni!" Zbog toga bi proces otvaranja pregovora sa svim zemljama regiona trebao da bude što pre započet, tu naravno i EU mora da izvrši svoja obećanja, naglašava bugarski poslanik. U tome bi posebno važnu ulogu mogla da imai Nemačka, jer ona ima u regiionu vrlo pozitivan imidž, ljudi imaju poverenje u nju, smatra Kovačev. "Na zapadnom Balkanu Nemačka se vidi kao motor evropske integracije, kao zemlja koja će da doprinese ujedinjenju celog kontinenta u slobodi", kaže bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Kovačev.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android