Samit je samo informativne prirode ali…
26. april 2019.
Redovna konferencija za štampu Savezne nemačke vlade u petak, bila je poslednja prilika da se od organizatora Zapadnobalkanskog samita koji se održava u ponedeljak (29.04.) sazna nešto više o okviru i ciljevima ovog susreta na koji su, pomalo iznenađujuće, početkom aprila pozvali predsednica nemačke vlade Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.
Bilateralno sa Zaevom i Ramom
U ponedeljak u poslepodnevnim satima, Angela Merkel bi prvo trebalo da se nađe na odvojenim razgovorima s premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim i predsednikom albanske vlade Edijem Ramom, a pretpostavlja se da će tema razgovora biti pregovori o punopravnom članstvu u EU.
Posle toga će Merkel i Makron obaviti bilateralne razgovore, a potom je predviđeno i jedino službeno obraćanje javnosti toga dana - zajednička izjava Merkel i Makrona uoči početka radnog sastanka država zapadnog Balkana, te EU članica Slovenije i Hrvatske koja će biti zaključena zajedničkom večerom.
Na negodovanje nekih kolega koji su se čudili tome što posle samita neće biti obraćanja javnosti, portparolka Savezne vlade Ulirike Demer je pomalo suvoparno odgovorila - da je to „tako dogovoreno". No za očekivati je da će nakon susreta, koliko god on dugo trajao, političari izaći pred novinarie i predočiti rezultate „radne večere" - ukoliko ih uopšte bude bilo.
Konkretni rezultati mogući
No čemu uopšte ovaj „neplanski" susret na vrhu? „Za nemačku kancelarku i francuskog predsednika su stabilnost i povoljan razvoj situacije u regionu od velike važnosti", rekla je Demer. I zbog toga se s predstavnicima regiona želi razgovarati o „posebnim izazovima" a to su pre svega odnosi između Srbije i Kosova.
Iako je iz kancelarkine kancelarije u nekoliko navrata i u razgovoru s DW-om ukazivao na to kako na kraju ovog samita nisu predviđena potpisivanja nikakvih obvezujućih dokumenta, na kraju ipak nije isključeno da bi konkretnih rezultata moglo biti.
„Ovaj susret pre svega služi tome da se sa svim učesnicima stupi u dijalog. Susret pre svega služi razmeni mišljenja a na kraju svega se radi o tome, kako pronaći rešenje iza kojeg će stajati svi. Hoće li na temelju razgovora do toga doći, ne možemo već sada reći", rekla je na upit DW-a Demer.
To ipak pokazuje da postoje određena očekivanja od učesnika, pre svega od delegacija i Srbije i Kosova. Jer, kako je za DW rekao jedan izvor u Nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, bilo bi malo naivno očekivati da nemačka kancelarka i francuski predsednik pozivaju čelnike čitavog regiona u Berlin na večeru samo na „razmenu mišljenja".
Beograd i Priština s najvišim predstavnicima
U prilog teoriji da se od učesnika ipak nešto konkretno i očekuje govori i činjenica da visokopozicionirani predstavnici kancelarkine kancelarije, nemačkog ministarstva spoljnih poslova i Bundestaga već sedmicama obilaze Srbiju i Kosovo opipavajući puls i pripremajući teren za ovaj vanredni Balkanski susret - i izbijajući svima iz glave famoznu ideju o menjanju granica.
O čemu će se uglavnom govoriti u ponedeljak vidi se i po sastavu delegacija: i Srbija i Kosovo su zastupljene s po dva nivoa vlasti, predsedničkim i premijerskim. Ostala zemlje šalju uglavnom „samo" premijere. Pre je u nekim medijima u regionu bilo čak reči da će ostale zemlje poslati samo ministre spoljnih poslova.
Tu treba pomenuti da se lista gostiju očito nije dopala predsedniku predsedništva BiH Miloradu Dodiku koji je to pismeno dao do znanja organizatorima susreta. On se žalio da u Berlin nije trebalo da bude pozvan predsednik Veća ministara BiH Denis Zvizdić nego on - kao predsednik Predsedništva. Na upit DW-a da prokomentariše ovu pritužbu, Demer je kratko odgovorila: „Bosna i Hercegovina je pozvana na susret. I to po predviđenoj proceduri".