Neizvesna budućnost za narodne stranke
17. oktobar 2018.
9,7 posto. To je vrednost koja ni jednoj stranci ne daje za pravo da se nazove velikom „narodnom" strankom. A upravo toliko je na pokrajinskim izborima u Bavarskoj ostvarila Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) - najstarija, najbogatija i po broju članova najmasovnija stranka u Nemačkoj. No SPD je ujedno i stranka koja se nalazi u dubokoj krizi koja traje već više od decenije.
„Ne možemo se više vaditi na Šredera"
Mnogi za početak silazne putanje koju SPD doživljava od kraja devedesetih godina okrivljuju tadašnju vladu poslednjeg socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera i njegove socijalno-ekonomske reforme koje su s jedne strane omogućile oporavak nemačke privrede ali su s druge strane podelile stranku i oterale mnoge birače šokirane socijalnim rezovima koje je ova reforma donela.
No unutar same stranke ima mnogih koji smatraju da se SPD više ne može vaditi na Šredera i njegovu politiku. Među njima je i poslanik SPD u parlamentu Severne Rajne-Vestfalije hrvatskog porekla Gordan Dudaš. „Šrederove reforme su uvedene početkom prošle decenije. SPD nije zbog toga u krizi. Mi jednostavno do dan danas nismo pronašli odgovore na pitanja koja muče birače", kaže Dudaš u razgovoru za DW. On je jedan od onih članova SPD koji su se protivili ponovnom ulasku stranke u novu vladu Angele Merkel. I sada se njegovo mišljenje razlikuje od onog koje zastupa predsedništvo stranke koje i dalje pod svaku cenu želi da ostane u vladi bez obzira na to što SPD kao manji partner sve više gubi profil.
On izlaz za svoju stranku vidi u radikalnom i bolnom potezu: izlasku iz vlade, odlasku u opoziciju i pokušaju obnove stranke: „SPD će samo tako biti u stanju da se vrati se svojoj politici i biračima pruži odgovore na mnoga goruća pitanja". No to je ono što vođstvo stranke ne želi. Predsednica stranke Andrea Nales u nekoliko navrata je optužila saveznu koaliciju za neuspeh na izborima u Bavarskoj no Dudaš je i po tom pitanju više samokritičan od svoje šefice: „Ja ne bih rekao da je krivica na Uniji CDU/CSU s kojom SPD koalira na saveznom nivou. Mislim da SPD jednostavno nije dovoljno reagovala na potrebe birača ne samo u Bavarskoj. I to se osvećuje".
Fenomen kažnjavanja uspešne politike
Gerhard Hiršer, minhenski politolog i stručnjak za političke stranke iz Fondacije Hans Zajdl, bliske CSU, ne veruje da će vođstvo SPD posegnuti za drastičnim presecanjem Gordijevog čvora i izaći iz koalicije. „To bi bilo ravno političkom samoubistvu. Ne verujem da će vođstvo SPD to učiniti. Jer učestvovanjem u radu vlade, kakva god ona bila, se još uvek može postići više nego u opozicijii", kaže minhenski politolog za DW.
I odmah se nadovezuje na sljedeći politički fenomen koji je primetan u Nemačkoj poslednjih godina. Iako je ekonomsko stanje u Nemačkoj najpovoljnije u poslednjih nekoliko decenija, birači se na biralištima ponašaju drugačije.
„Imamo u Bavarskoj fenomen koji pokazuje da je 89 posto građana zadovoljno svojom materijalnom i životnom situacijom. Pa opet stranka koja je poslednjih pet godina na vlasti (CSU) biva kažnjena s 10 posto glasova manje nego na prošlim izborima. Birači se ne ponašaju racionalno i ne nagrađuju stranke za ono što su učinile nego se orijentišu prema budućnosti", kaže Hiršer. To je posebno začuđujuće, kaže ovaj politolog, u Bavarskoj koja se i unutar bogate Nemačke može pohvaliti najvišim standardom i stopom nezaposlenosti od 2,8 posto.
Strah od gubitka blagostanja
S tim fenomenom se bori i Mihaela Kaniber, trenutna ministarka poljoprivrede Bavarske koja je na izborima u nedelju ponovno izabrana u bavarski parlament. Ova političarka hrvatskog porekla drastični minus od deset posto svoje stranke objašnjava delimično krizom u kojoj se nalaze velike narodne stranke širom Evrope ali možda i nedovoljnim reagovanjem na probleme koje muče birače.
„Uprkos tome što Nemačkoj, a posebno Bavarskoj ekonomski ide bolje nego ikada, ljudi su nezadovoljni. Mi moramo pronaći načina kako da dođemo do birača. I zapitati se jesmo li možda premalo pađnje posvetili temama poput zaštite okoline ili na kraju krajeva i pitanju izbeglica", zaključuje pokrajinska ministarka. Ona smatra da bez obzira na to koliko Nemačka dobro stoji, građani ipak osećaju nesigurnost zbog dolaska velikog broja izbeglica što uzrokuje strah da bi to moglo uticati i na njihovo blagostanje. „U predizbornoj kampanji sam u kontaktu s građanima itekako osetila taj strah", kaže Mihaela Kaniber.
Trend star decenijama
No kako kaže politolog Hiršer, trend slabljenja dvojih velikih stranaka Unije i SPD počeo je još u devedesetima kada se na političkoj sceni etablirala stranka Zeleni kojoj se pridružila i istočnonemačka stranka Levica (tada još PDS). Dotada se politički sve okretalo oko Unije i SPD te manjeg partnera liberala. Političkom krajoliku se na pridružila i desno populistička Alternativa za Nemačku (AfD). „Činjenica da je CSU u Bavarskoj preko 160.000 birača napustilo u smeru AfD pokazuje da useljavanje i izbeglička politika u Bavarskoj igra veliku ulogu", smatra Hiršer.
No još više birača, oko 170.000, je konzervativni CSU napustilo u smeru stranke Zeleni koja je i najveći dobitnik izbora u Bavarskoj. To znači da birači CSU nisu građani koje isključivo zanimaju teme poput sigurnosti i useljavanja. Još više birača u smeru Zelenih je došlo iz SPD tabora.
Oči stranaka sada su uprte u sledeće pokrajinske izbore, one u Hesenu 28.10. Ako i na njima dve velike stranke vladajuće koalicije prođu kao u Bavarskoj, fotelja Angele Merkel će biti ozbiljno poljuljana a u tom slučaju su izgledni i novi izbori. To je upravo ono što jedan dio SPD i priželjkuje: izlazak iz koalicije i novi početak. „Istraživanja su pokazala da SPD ima birački potencijal od 70 posto. Mi samo moramo pronaći načina kako da ljude vratimo socijaldemokratiji", zaključuje optimistično Dudaš.