Naučiti decu da plivaju, da bi se izbegle tragedije

Prema studijama i podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo u Evropi od utapanja godišnje život izgubi oko 19.000 ljudi. Kod dece uzrasta od pet do četrnaest godina, utapanje je treći uzrok smrti, nakon infekcija i nesreća. Mnogo života bi bilo spašeno, kada bi deca ranije naučila da plivaju. Nažalost, to nije slučaj.

Prema podacima Nemačkog društva za spasavanje života (DLRG), samo u Nemačkoj je prošle godine u vodi život izgubilo 299 ljudi, od toga sedamnaestoro dece uzrasta do deset godina.

„Smatramo da je situacija u nastavama dramatična, posebno zbog situacije koja je nastala tokom pandemije korona virusa", rekao je portparol DLRG-a, Martin Holchauze za DW.

U protekle dve i po godine skoro da je bilo nemoguće da se održi obuka plivanja zbog mera zaštite od COVID-19. Čak i pre pandemije, mogućnosti su bile ograničene, zbog nedovoljnog broja bazena, zatvaranja postojećih bazena, malih kapaciteta bazenskih sala i nedostatka kvalifikovanih nastavnika.

Više od pola nesigurnih plivača

Prethodno istraživanje, koje je po nalogu DLRG 2017. godine uradio vodeći nemački Institut za statistiku Forsa, je pokazalo da 59 odsto desetogodišnjaka nisu samouvereni plivači. To je čak deset odsto više dece koja slabo umeju da plivaju, u poređenju sa prethodnom studijom iz 2010. godine.

„Sada pokušavamo da se uhvatimo u koštac sa ovim problemom i organizujemo kampanje", ističe Holchauze i dodaje da će biti organizovano još jedno istraživanje i da država, iako prepoznaje ovaj problem, nedostatak sala i vremena za rešavanje ovog problema ostaju prepreke.

Sa druge strane, procena plivačkih sposobnosti kako u Nemačkoj, tako i u celoj Evropi, nije regulisana na isti način. Sve zemlje i sva plivačka udruženja donose svoje mišljenje i svoje propise. Objektivna procena nečijeg plivačkog umeća je stoga maltene nemoguća. DLRG je sproveo anketu sa roditeljima, koja iako je reprezentativna, dovodi do raznih zaključaka.

„Bili bismo veoma srećni kada bi naučne metode dovodile do jasnih zaključaka", kaže Holchauze.

Nova metoda procenjivanja plivačkih sposobnosti

Upravo ovim problemom evropski univerziteti, predvođeni nemačkim Univerzitetom za sport u Kelnu, sada žele da se pozabave i da rešenje implementiraju u studentski Erazmus program, koji finansira Evropska unija.

„Radi se na tome da se razvije kompleksna metoda merenja i beleženja motoričkih sposobnosti dece, ali i da se uzme u obzir dečja samoprocena sopstvenih sposobnosti", izjavila je ekspertkinja za plivanje, Ilka Štaub sa Instituta za veštine posredovanja u sportu. To bi trebalo da bude završeno do avgusta ove godine.

Ovaj projekat se može uporediti sa takozvanim „Pisa" studijama. Učestvuju univerziteti iz sedam zemalja,  a to su Francuska, Nemačka, Norveška, Belgija, Portugal, Litvanija i Poljska. U toj studiji se istovremeno testira po stotinu dece iz svake zemlje. Na ovaj način bi trebalo da se utvrdi kakav je politički i kulturni pristup učenju plivanja u zemljama učesnicama.

„Ovo testiranje će nam dati ideju o tome šta možemo da poboljšamo i od koga možemo šta da naučimo", kaže Štaub.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.