Toples na nemačkim bazenima

Nudizam ili „Kultura slobodnog tela“ (Freikörperkultur – FKK), u Nemačkoj je prilično raširena, naročito na plažama na Severnom ili Baltičkom moru. Na kraju krajeva, taj pokret je i nastao upravo u toj zemlji u 19. veku i preživeo je mnoge političke i društvene promene.

„Jednake grudi za sve!“

Ali ono što se praktikuje na mnogim zvaničnim i nezvaničnim plažama širom Nemačke, nezamislivo je na otvorenim i zatvorenim bazenima. Tamo vlada strogo pravilo: primarna i sekundarna polna obeležja moraju da ostanu pokrivena. Tako je bar bilo do sada.

Ali od 1. maja u bazenima u Getingenu na severu Nemačke dozvoljeno je kupanje i nudistima – bar delimično. Na inicijativu feminističke inicijative „Jednake grudi za sve“ u tom gradu u Donjoj Saksoniji dozvoljen je i toples-koncept – za sada doduše samo vikendom kada nema organizovanih obuka u plivanju za đake.

Inicijativu je pokrenula Mina Berger, a to koliko je inicijativa sporna pokazuje i činjenica da se Mina Berger i ne zove tako – jer želi da ostane anonimna. Berger se naime oseća kao „nebinarna osoba“, dakle ni kao muškarac, ni kao žena.

Sve je počelo kada je Berger prošlog leta na jednom bazenu skinula gornji deo kupaćeg kostima. „To je bio baš ugodan osećaj. Jednostavno se osećam bolje kad ne nosim taj gornji deo kostima“, kaže Berger. Ali osoblje na bazenu je na taj potez gledalo drugačije. Za njih je Berger jednostavno žena koja je pokazala svoje gole grudi. I dobila je zabranu ulaska na gradske bazene.

Zašto je dozvoljeno pokazivati muške grudi, ali ne i ženske? To pitanje ne postavlja samo Berger, već i mnoge druge aktivistkinje i aktivisti širom Nemačke. Tako je i nastao pokret za ravnopravnost kupanja bez gornjeg dela na zatvorenim i otvorenim bazenima. Oni podsećaju na to da je sve do kraja šezdesetih ženama bilo zabranjeno da se kupaju u dvodelnim kupaćim kostimima.

Obzir prema „sugrađanima stranog porekla“

U svakom slučaju, u Getingenu je sada ukinut i gornji deo, a to je, kako kaže direktor gradskih javnih kupališta, rezultiralo „neuobičajeno velikim brojem posetilaca“. Ipak, on dodaje i da je broj osoba koje su posegnule za tim novim slobodama „relativno nizak“.

Za to vreme na društvenim mrežama ta inicijativa dočekana je sa podsmehom. Mnogi govore o „džender budalaštinama“ i pitaju se moraju li muškarci sada preko nedelje da nose grudnjake na bazenima.

Direktorka gradske sportske uprave ukazuje i na neka specifičnosti u pogledu „sugrađana migrantskog porekla“ prema kojima se mora „postupati obzirno“. Ta lokalna političarka očigledno ne želi da dodatno doliva ulja na vatru, jer se mnogi gradovi već godinama bore s roditeljima iz tradicionalnih muslimanskih useljeničkih porodica koji svoje ćerke iz verskih razloga ne puštaju na nastavu fizičkog.

nk(dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.