Nauka pod nacističkom čizmom

Moric Borkhart je bio pionir neurohirurgije. Paul Lazarus, naučnik koji je među prvima počeo sa istraživanjem radioaktivnog zračenja. Vilhelm S. Feldberg, istaknuti istraživač ljudskog mozga. Svi su oni nekada radili za Šarite (Charité) – berlinsku kliniku, koja je 1933. označena kao jevrejska. U međuvremenu se njihove biografije mogu videti među spomen-obeležjima u salama najveće univerzitetske klinike u Evropi. Projekat „GeDenkOrt Charité“ imao je za cilj da podseti na lik i delo uvaženih naučnika, koji su u nacističkim vremenima bili odbačeni, kaže Karl Maks Ajnhojp, direktor ove bolnice.

„Zapravo je početna ideja bila da udahnemo život u nešto novo, u neki umetnički projekat, u nešto što će biti vidljivo. Istovremeno nam je bilo važno da to bude muzejskog karaktera, nešto što će biti od koristi mladim studentima, mladim lekarima. Nešto što će ih podstaći na razmišljanje, uključujući i priču o tome, kako se postaje lekar.“

Suočavanje sa prošlošću još traje

Šarité nije jedina univerzitetska institucija koja je će sistematski pročešljati svoju prošlost tokom nacional-socijalizma. Tom temom se na više nemačkih univerziteta tokom 70-tih godina prošlog veka bavilo mnogo naučnih saradnika. Ali tek kasnije, u poslednjoj dekadi 20. veka, univerziteti na tom planu postaju veoma aktivni. Neizbežno pitanje: zašto je bilo potrebno da prođe toliko vremena? „Zato što je bilo ličnosti među nastavnim kadrom koji bi time bili pogođeni“, kaže Ridiger fom Bruh, istoričar iz Berlina, koji već godinama istražuje nacističku prošlost Nemačke. „Retko ko se usuđivao da postavlja pitanja. Dakle, reč je o aspektu problema, koji ukazuje na to da su mnogi nacional-socijalizmom pogođeni više nego što su očekivali.“

Nauka se dugo držala legende kako se u vreme nacizma nije ogrešila, odnosno da nije potpala pod uticaj te ideologije. Pri tome nije nepoznato da su mnogi naučnici isprva otvoreno govorili o svojim simpatijama prema nacistima. Neki od njih su bili i u službi režima. Na univerzitetskoj klinici Šarite su izvođeni eksperimenti, uključujući i prinudnu sterilizaciju. Udruženje naučnika Maks Plank prvo je prelomilo i 1997. godine osnovalo radnu grupu, čiji je zadatak bio da istraži prošlost ovog društva. „To bio prelomni trenutak. Nakon ove odluke i druge institucije su krenule istim putem. Međutim, to je bio nužan sled događaja. Doduše, ne zbog osećaje krivice, već zbog sve većeg pritiska javnosti. Tako da su mnogi shvatili da je bolje da sami pokrenu neutralnu istragu svoje prošlosti“, smatra Fom Bruh.

Udo Šagen je saradnik klinike Šarite. Istoričar je, ali pre svega stručnjak za medicinu. Njemu je poverena funkcija šefa projekta „GeDenkOrt Charité“. Upravo je on osmislio ideju o spomen-obeležjima u salama klinike, koja će podsećati na zaposlene koji su otpušteni i proterani nakon političkih promena 1933. godine. Kaže kako njegov posao nije završen, ima još dosta toga da se istraži. „U međuvremenu smo utvrdili da je bilo preko 180 jevrejskih profesora i naučnih saradnika. Ali nismo uspeli da saznamo koliko je njih na kraju otpušteno. Verovatno je bilo dvostruko više nego što se to zvanično znalo.“

Da se ne zaboravi

Još manje se zna o sudbini jevrejskih medicinskih sestara i osoblja. Lekari i naučnici su bili u boljoj poziciji. Finansijske okolnosti su nekima omogućili da pobegnu u inostranstvo. Tamo bi počinjali ispočetka, što u ono vreme nije bilo nimalo lako, priča Šagen. „Obično bi došli u zemlje, u kojima im ne bi bilo dozvoljeno da se bave svojim pozivom. Neki su morali da ponove deo studija. Često su finansijski jednim delom zavisili i od drugih ljudi.“

Ostali lekari (oni koji nisu bili Jevreji) nisu imali hrabrosti da se usprotive nacizmu. Retko ko je to učinio. Još jedno logično pitanje: šta ih je navodilo na to sa sarađuju sa režimom? Čak su i čuveni nemački naučnici poput hirurga Ferdinanda Zauerbruha i psihijatra Karla Bonhefera, podržavali ključne aspekte zdravstvene politike nove vlasti. Pre svega u domenu prinudne sterilizacije i eksperimenata na ljudima. Činjenica da studenti danas mogu otvoreno da govore o odlukama lekara u vremenima Trećeg Rajha je za šefa klinike Ajnhojplea, veoma važan aspekt školovanja, posebno kada je reč o medicinskoj etici.

Svedočenje o poigravanju sa etničkim normama, poslužiće pre svega studentima medicine, dakle budućim lekarima, kao opomena i podsetnika na mračan period istorije, koja je čak i ugledne naučnike, suprotno etici struke, uvukla u ideologiju nacističkog režima.

Autori: Bjanka Šreder / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević