Nacistička prošlost doktora Etkera

Čuveno ime sa pakovanja zamrznutih pica, pudinga u prahu ili praška za pecivo – „Dr Etker“ je jedna od najpoznatijih i najbogatijih porodičnih firmi Nemačke. I uz to jedna od poslednjih koje su progovorile o svojoj nacističkoj prošlosti. Skoro 70 godina nakon Drugog svetskog rata konačno je gotova studija o ulozi porodice Etker u nacionalsocijalističkom režimu, a Avgust Etker je dao veliki intervju nedeljniku Cajt u kojem decidirano kaže: „Moj otac je bio nacionalsocijalista.“ I upravo taj otac, od 2007. pokojni Rudolf-Avgust Etker, nije želeo ni da govori o svojoj prošlosti, a kamoli da se suoči sa njom.

„Kao dugogodišnji patron firme, on čak ni sa svojih osmoro dece nije želeo da govori o vremenu nacizma“, kaže za DW istoričar Jirgen Finger, jedan od autora studije. „Ali njegov sin Avgust je imao potrebu da se istorija firme detaljno istraži.“ Porodica Etker je onda, po ugledu na brojne druge, studiju uredno i finansirala te je po prvi put javnosti, ali i samim članovima porodice otkriveno koliko su Etker stariji i njegov očuh bili bliski Hitlerovom režimu.

Drugovali sa Himlerom

Tamne mrlje u istoriji „Dr Etkera“ iskaču odasvuda: Rihard Kaselovski, očuh Rudolf-Avgusta Etkera, bio je šef firme, ali i deo nacionalsocijalističkih krugova. Ubrzo pošto je Adolf Hitler prigrabio vlast, Kaselovski postaje član stranke i posebno se približava šefu zloglasnih SS-jedinica Hajnrihu Himleru kojem učestalo šalje masne donacije. Sam Etker se 1941. potpuno dobrovoljno prijavljuje u SS-jedinice.

Porodična firma u to vreme koristi i prinudne radnike, mada ne u velikoj meri. „Nijedan preduzetnik nije ostao čist u Drugom svetskom ratu“, kaže bonski istoričar Joahim Šoltisek. „Svako je morao da uzme prinudne radnike jer su sopstveni zaposleni otišli na front.“ Tako je praktično robove koristio čak i poznati industrijalac Robert Boš, koji je važio za protivnika režima.

Nerado o svojoj istoriji

Joahim Šoltisek se ranije bavio ratnom istorijom BMW-a, po nalogu porodice Kvant koja decenijama ima veliki broj akcija čuvenom proizvođača automobila. Istoričar se priseća kako su velike firme počele da se suočavaju sa sramotnim delovima svoje istorije. „Početkom novog milenijuma najpre je Dojče bank naručila studiju.“ A onda su i mnogi drugi uradili slično – između ostalih i Dajmler i Folksvagen su želeli da ispitaju svoju ulogu u vreme nacizma.

„Razlog je pre svega smena generacija u poznatim firmama“, kaže Poltisek. Stariji rukovodioci, koji su bili na pozicijama i četrdesetih, više nisu tu i ne predstavljaju prepreku obradi prošlosti. „Što se više vremenski udaljavamo od Trećeg Rajha, sve je lakše baviti se njim“, kaže istoričar. Pri tome, najviše su oklevale upravo porodične firme iz poštovanja ili straha od starijih članova porodice.

Doduše, ne treba pomisliti da svi rado govore svojoj istoriji. Postoji i pritisak javnosti, otvaraju se dosijei tajnih službi, pa je onda nezgodno za pojedine firme da i same ne učine taj korak. Takođe, mnogi se plaše da neko nezavisno istraživanje ne iznese prljav veš na svetlost dana, pre nego što firma to sama učini. Tako se desilo sa porodicom Kvant, koja je finansirala studiju tek nakon što je televizija prikazala film o njihovoj nacističkoj prošlosti.

Autor: Kristijan Ignjaci / Nemanja Rujević
Redakcija: Jakov Leon