NATO šalje specijalnog izaslanika trajno u Ukrajinu

NATO proširuje svoje civilno prisustvo u Ukrajini. Kako je potvrdio jedan portparol Alijanse, 32 zemlje-članice odlučile su da u glavni grad Ukrajine Kijev pošalju specijalnog izaslanika. Taj visoki zvaničnik će na licu mesta da koordinira političku i praktičnu pomoć NATO toj zemlji koju je napala Rusija. Još nije poznato ko će biti imenovan na to mesto.

NATO želi da na samitu iduće nedelje u Vašingtonu da znak za početak bolje koordinacije isporuka oružja Kijevu i obuke ukrajinskih vojnika.

Zvanično predstavništvo NATO u Kijevu postoji već godinama

Zvanično predstavništvo u Kijevu NATO ima već gotovo deset godina. Iz njega se upravlja i Kancelarijom za vezu i Informacionim i dokumentacionim centrom koji postoje još od kraja 1990-ih godina.

Predstavništvo NATO brine se, između ostalog, o kontaktima s ukrajinskim ministarstvima. Ono bi, osim toga, trebalo da podstiče politički dijalog i praktičnu saradnju Ukrajine sa Alijansom. Predstavništvo NATO ujedno savetuje ukrajinske vlasti kod reformi bezbednosnog i odbrambenog sektora – i za to bi ubuduće trebalo da bude stavljeno na raspolaganje više osoblja.

Koordinacija isporuka oružja i aktivnosti oko obuke ukrajinskih vojnika, koju bi trebalo da preuzme NATO, do sada se odvija pod vođstvom Sjedinjenih Država. One su krajem 2022. u glavnom štabu američke vojske u Evropi, u nemačkom Vizbadenu, formirale tim od oko 300 vojnika pod imenom Security Assistance Group-Ukraine (SAG-U). Tamo bi sada NATO trebalo da preuzme vodeću ulogu.

Taj projekat NATO je sigurno i preventivna odluka za slučaj da se Donald Tramp u januaru 2025. vrati u Belu kuću. Trampove izjave u prošlosti bude sumnju u to da li će SAD pod njegovim rukovodstvo u istom obimu da pomažu Ukrajini u njenoj odbrani od Rusije.

Stoltenberg nije uspeo da progura trajno finansiranje pomoći Ukrajini

Odlazeći generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nije uspeo da podstakne sve članice NATO da obećaju višegodišnju vojnu pomoć Ukrajini: 32 članice Alijanse uspele su uoči samita u Vašingtonu samo da se dogovore da će u idućoj godini obezbediti pomoć u iznosu od najmanje 40 milijardi evra. Konkretan dogovor o tome ko će koliko da da, nije mogao da bude postignut, saznaje se iz krugova NATO.

Stoltenberg, koga će uskoro na toj funkciji naslediti Mark Rute, prvobitno je pozvao saveznike da Ukrajini zagarantuju pomoć od najmanje 40 milijardi evra svake godine. Radi se i o tome da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pokaže da on neće pobediti u svojoj agresiji na Ukrajinu, izjavio je generalni sekretar NATO krajem maja na sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse u Pragu.

Protivvazdušne rakete, protivtenkovske granate

Vašington je već najavio slanje dodatnih sredstava. Američki ministar obrane Lojd Ostin izjavio je da će njegova zemlja uskoro Ukrajini staviti na raspolaganje dodatnu vojnu pomoć vrednu oko 2,3 milijarde dolara. U paketu su „dodatne protivvazdušne rakete, protivtenkovsko oružje i važna municija iz zaliha američke vojske“.

„Novi raspored neke strane vojne pomoći“ omogućiće Sjedinjenim Državama da brže stave na raspolaganje municiju za sisteme Patriot i druge PVO-sisteme, objasnio je Ostin u Vašingtonu. On je to izjavio povodom posete njegovog ukrajinskog kolege Rustema Umjerova Sjedinjenim Državama.

Od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. Sjedinjene Države su toj napadnutoj zemlji stavile na raspolaganje vojnu pomoć vrednu više od 50 milijardi dolara, objavilo je američko Ministarstvo odbrane. Nakon što su SAD nastavile s isporukama oružja, ukrajinska vojska uspela je da stabilizuje situaciju na frontu dugom oko hiljadu kilometara, uprkos stalnom ruskom pritisku.

I rusko otvaranje novog dela fronta na području Harkova samo je na kratko dovelo ukrajinsku vojsku u težak položaj. Prema navodima medija, Rusija u međuvremenu ispaljuje samo tri puta više artiljerijskih granata nego Ukrajina, a ne pet puta više kao ranije.

aj/sti/ar (afp, dpa, rtr)

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku