Napad sa porukom
14. april 2018.
Koliko je svet polovinom aprila 2018. godine blizu izbijanja rata između dve nuklearne sile, SAD i Rusije, verovatno ćemo saznati posle nekog vremena. Za sada se čini da su SAD, Velika Britanija i Francuska suzdržane i da su svoje napade ograničile na ciljeve u Siriji koji se dovode u vezu sa proizvodnjom i skladištenjem hemijskog oružja. Civilnih žrtava, prema onom što je do sada poznato, praktično nije ni bilo.
Nova vojna realnost
Poslednjih dana su stalno povlačene paralele sa krizom na Kubi i sukobom između SAD i Rusije 1962. godine. Kada je u pitanju retorika - svet je bio i jeste u sličnoj situaciji. Međutim, bilo je to pre 56. godina i kriza je ostala na političkom nivou.
Međutim, nekoliko dana pred vazdušne napade u Siriji, sa obe strane Atlantika čula su se upozorenja - koja su pomalo zvučala kao uzdisanje: Nadamo se da će ovaj put pobediti racionalnost i stručnost generala protiv skrupuloznih i neukih političara. To je zaista poseban politički humor.
Pažljiv odabir ciljeva
Još jednom da podsetimo: U Siriji se nalazi više hiljada ruskih vojnika koji se bore na strani Asadovih trupa. Još pre dva meseca su u američkom vazdušnom napadu na severu Sirije poginuli ruski plaćenici. To nije dovelo do krize. Koalicija protiv „Islamske države", predvođena SAD, deluje na severu Sirije. Ovaj put su ciljevi izabrani tako da u napadima nisu mogli biti pogođeni ruski vojnici.
Čini se da komunikacija između američkog i ruskog Generalštaba dobro funkcioniše. Stručnjaci odavno govore da profesionana, tolerantna i poverljiva komunikacija između visokorangiranih uniformisanih lica obe strane nije u krizi - uprkos novim konfrontacijama na relaciji Istok-Zapad.
U Siriji se vodi možda najnepregledniji rat u istoriji. Tamo se stalno iznova suočavaju vojske zemalja koje su nominalno još saveznici ili su politički duboki neprijatelji. Ulaskom Rusije u građanski rat u Siriji i savezom sa iranom, Asad je dobio rat - to neće promeniti ni ova vojna intervencija Zapadnih sila. Ipak, ovi napadi nisu besmisleni.
Vazdušni napadi imaju jasnu poruku
Vašington, London i Paris ovim napadima stavljaju do znanja dve stvari: Upotreba oružja za masovno uništavanje neće proći bez posledica, neće se tolerisati cinično poricanje i prikrivanje ratnih zločina.
Osim toga, svetske sile ne žele da se tek tako povuku sa geopolitički važnog prostora, mada iza njih stoje godine pogrešno i nejasno vođene politike. Bliski istok se nalazi pred novim poretkom o kojem ne bi smelo da se odlučuje samo u Moskvi i Teheranu. To je dvostruka poruka napada na Asadove hemijske fabrike.
Svemu treba dodati i treću stvar: SAD nisu same delovale nego u savezu sa Francuskom i Velikom Britanijom, kako vojno tako i politički. U drugoj godini vladavine Donalda Trampa, to je ovog jutra dobra vest.