Nadmudrivanje Trampa i Kima
22. maj 2018.
DW: Šta bi, prema vašem mišljenju, bio idealan ishod sastanka Donalda Trampa i Kim Džong Una?
Robert King, specijalni američki izaslanik za ljudska prava u Severnoj Koreji od 2009 do 2017: Najbolji scenario za taj samit bio bi da pregovori pokrenu napore ka denuklearizaciji i poboljšanju odnosa. Tu postoje kompleksni problemi i duboko, dugotrajno nepoverenje na obema stranama. Zato razlike ne mogu da se reše tokom samo jednog sastanka. Scenario koji predlaže Džon Bolton (Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost), a koji predviđa momentalno nuklearno razoružanje, nije realan. Nema jasnih indicija šta SAD mogu da ponude, a da zadovolji Pjongjang ili da ga motiviše da pokrene proces denuklearizacije.
Aleksandra Bel, Centar za kontrolu i oružja i ne-proliferaciju: Ako na kraju samita dobijemo nešto poput sporazuma sa Iranom, to bi bilo istovremeno i pozitivno i veoma ironično. Bilo bi veoma frustrirajuće da se posmatra taj proces, ali je to ipak bolje od sukoba na Korejskom poluostrvu. Ali mora se shvatiti da su za taj ishod potrebni meseci, ako ne i godine, i da će to biti najkomplikovaniji sporazum o suzbijanju naoružanja u istoriji. Pored njega će sporazum sa Iranom izgledati prost kao pasulj.
Džošua Polak, urednik časopisa The Nonproliferation Review: Najbolji ishod koji ja mogu da zamislim jeste samit koji bi najvećim delom bio održan samo forme radi, koji bi započeo, ali ne i završio proces pregovora.
Evans Revir, bivši glavni zastupnik američke vlade pregovorima sa Severnom Korejom: „Idealan ishod“ je verovatno i najmanje verovatan ishod tog samita: to je sastanak na kome severnokorejski lider pristane na denuklearizaciju – onakvu kakvu su definisale Sjedinjene Države. On bi se tu obavezao na taj proces tako što bi odmah eliminisao određene sposobnosti, pogone, oružje i fisioni materijal, pristao bi na raspored da se potpuno okonča njihov nuklearni program, i uz to prihvatio pregovarački proces sa Sjedinjenim Državama u kome se implementira denuklearizacija i definišu tehnički detalji.
DW: Šta je vaš najgori scenario za samit Trampa i Kima?
King: Najgori scenario jeste da Tramp to vidi kao jednokratni sastanak na kome će Amerika predstaviti svoje maksimalne zahteve za denuklearizaciju Severne Koreje i zatim napustiti pregovore kada Pjongjang odbije zahteve Amerike. To bi mogla da bude, mada još uvek nisam siguran da jeste, jedinstvena prilika da se odustane od neprijateljstva na obe strane i da se izgradi odnos koji vodi do denuklearizacije.
Bel: Najgori mogući ishod jeste da obe strane odustanu razočarane i ljute, i da se vratimo tamo gde smo bili pre Olimpijade u Seulu.
Polak: Najgori scenario bi bio sastanak onaj na kome se naglašavaju razlike između dve strane i koji vodi do naglog kraja tog procesa.
Revir: Najgori scenario za samit jeste da vođa Severne Koreje odbije denuklearizaciju sve dok Amerika ne načini korake koje ne može ili ne želi da preduzme, na primer kraj savezništva sa Južnom Korejom ili povlačenje američkih trupa. A nakon toga prekid samita u atmosferi međusobnih optužbi i američki predsednik koji počinje da razmatra vojne opcije da bi se izborio sa nuklearnom pretnjom.
DW: Da li mislite da će Tramp i Kim biti adekvatno pripremljeni za samit?
King: Ozbiljno sumnjam da će Tramp biti adekvatno pripremljen. Normalna procedura u diplomatiji jeste da se zvaničnici nižeg ranga sastanu i razgovaraju o mogućnostima saradnje, da pažljivo istražuju interese i brige druge strane. Ako se ovaj samit započne bez tih diskusija na nižem nivou, moglo bi da dođe do ozbiljnih nesporazuma. Pregovori sa samouverenim mladim liderom jedne suverene nacije nema ništa zajedničko sa sastankom između jednog investitora u nekretnine i poslovnog partnera ili mogućeg ulagača.
Bel: Ovakve prilike ne dolaze često. Bila bi šteta ako ova administracije ne zapne i ne uradi neophodni posao da stvori makar donekle pozitivan ishod. Ovo je Trampova prva nuklearna utakmica i ulozi su prilično visoki.
Polak: Ako do samita dođe, Kim će biti veoma pripremljen i pažljivo će birati reči. Tramp će improvizovati. Oni su jednostavno takve ličnosti. Tramp ne reaguje dobro kada ga savetuju njegovi potčinjeni.
Revir: Ne mogu da govorim u ime američkog predsednika, koji ima veoma poznatu averziju ka brifinzima i detaljima. Što se tiče vođe Severne Koreje, budući da je u pitanju sudbina njegove nacije, nema govora o tome da neće biti pripremljen. Možda će i doći za pregovarački sto spreman da postavi jednu ili više zamki američkom predsedniku. One su skicirane u dokumentu koji sam upravo predstavio u Seulu.
DW: Postoji li istorijski presedan u kome se zemlja poput Severne Koreje odrekla potpuno funkcionalnog nuklearnog arsenala?
King: Nema presedana za Severnu Koreju da odustane od svog nuklearnog kapaciteta. Nema nikakvog nacrta za denuklearizaciju koju Amerika traži od Severne Koreje i nema postojećeg modela za to što Amerika može da obezbedi kao motivaciju ili garanciju za Severnu Koreju da joj osigura bezbednost.
Bel: Osim Južnoafričke Republike, ne postoji zemlja koja je odustala od potpuno funkcionalnog programa za nuklearno oružje, a Južna Afrika je to uradila manje-više dobrovoljno i samoincijativno.
Polak: Nema pravog presedana da zemlja odustane od nuklearnog oružja. Neki će možda pomenuti Libiju, ali istina je da Libija nije imala nuklearno oružje dostojno tog imena. Drugi možda navode bivše Sovjetske republike, ali ni to nije pravo poređenje. Nakon sloma SSSR, Ukrajina, Kazakstan i Belorusija dozvolili su Rusiji da ukloni sve sovjetske bojeve glave s njihovih teritorija. Ima i onih koji pominju Južnu Afriku, ali i to je veoma drugačiji model. Južna Afrika je tiho razmontirala svoj mali arsenal i tek nakon toga priznala da je on uopšte postojao. Ona do danas ima zalihe visoko obogaćenog uranijuma.
Revir: Neki su pokušali da se pozovu na primere Južne Afrike ili Ukrajine i drugih bivših sovjetskih republika u smislu presedana za Severnu Koreju, ali nijedan od tih primera zapravo ne liči na situaciju u Severnoj Koreji.