Levica je propustila veliku šansu da zauzme jasan stav – da nedvosmisleno objasni i sebi i ljudima u ovoj zemlji šta zastupa u vezi sa pitanjem izbeglica. Reč je o pitanju koje godinama zaokuplja i deli pošto izbegava odgovor. Delegati su na partijskom kongresu u Lajpcigu velikom većinom podržali “otvorene granice”. Zvuči jasno i nedvosmisleno ali je sušta suprotnost od toga.
Naime, za koga bi granice trebalo da budu otvorene? Sa tom formulacijom je Levica ušla i u savezne palamentarne izbore 2017. Na njima je popravila svoj rezultat u odnosu na izbore četiri godine ranije. Sa 8,6 procenata stigla je na 9,2 odsto glasova. To je bila slaba uteha partiji koja je ulogu najjače opozicione stranke morala ustupiti desnim populistima iz Alternative za Nemačku. Još bolnije je to što je Levica izgubila skoro pola miliona glasova birača koji su glas dali upravo osvoj novoj desničarskoj grupaciji koja se otvoreno igra sa netrpeljivošću prema strancima.
To je pozadina skoro smešne svađe unutar levice o tome kakva je razlika između “otvorenih granica” i “granica otvorenih za sve”. Na jednoj strani su ponovo izabrana šefica partije Katja Kiping i njen istomišljenik Bernd Riksinger, a na drugoj predsednica poslaničkog kluba Levice Sara Vagenkneht.
Debatna kultura je neiskrena
Za prvo dvoje je jasno da "otvorene granice” znače “granice otvorene za sve”. A Sara Vagenkneht smatra da je formulacija potvrdila njenu poziciju, i da se odnosi samo na ljude u nevolji. Ona smatra da u tu grupu spadaju pre svega ljudi izloženi političkim progonima kao i ratne izbeglice. Ona odbija neograničenu ekonomsku migraciju u Nemačku. Taj stav je Levica većinski odbila ali je i on legitiman. Činjenica da je Sara Vagenkneht zbog njenog stava izviždana na konkresu jeste simptomatično za poprilično neiskrenu debatnu kulturu unutar Levice. Međutim, neiskren odnos prema izbegličkom pitanju, koje je maksimalno nabijeno emocijama, ne bi smela da sebi priušti ni jedna partija. Naročito ne Levica koja se rado predstavlja kao poslednja odbrana univerzalnih ljudskih prava.
Levica mora postati iskrena
Levica je u Lajpcigu propustila priliku da razjasni i obznani svoj stav. Izbegla je da definiše ko je izbeglica. Da li su izbeglice i ljudi koji su u kulturnom i materijalnom smislu u lošem položaju u ssvojim zemljama? Dakle, oni koji se nadaju boljem životu u Nemačkoj. To bi bili oni koje ne obuhvata pojam “otvorene granice” kako ga upotrebljava Sara Vagenkneht. Te ljude ne nazivaju samo desničari “ekomnomskim izbeglicama”. Naravno, to nije lepa formulacija. Ali ona se isto tako ne može odmah izjednačavati sa netrpeljivošću prema strancima i rasizmom.
Levica mora biti iskrenija u ovom pitanju. To znači, jasno i glasno reći kakvu politiku prema izbeglicama praktično zagovara. Ugodna formulacija “otvorene granice” je naposletku kukavička, ako je svako u stranci može tumačiti kako hoće. To je bilo tako i pre partijskog kongresa u Lajpcigu, to je ostalo tako i posle njega. To nema nikakve veze sa odgovornom politikom.