Moskva i Ankara: Povratak na početak

Vladimir Žirinovski je impulsivan čovek. Ako lideru ruske Liberalno-demokratske partije nešto ne odgovara, on to i kaže. Ove godine to je snašlo Tursku. Nakon što je tursko vazduhoplovstvo oborilo ruski borbeni avion na tursko-sirijskom graničnom području, Žirinovski, koji je inače studirao turkologiju, potpuno je izgubio kontrolu. U jednom TV-nastupu on je Tursku proglasio „neprijateljem broj jedan“ i pritom uzvikivao: „Turska je Rusiju oduvek mrzela!“. Čak je zapretio i da će da baci atomsku bombu na Istanbul.

Do ratnih sukoba doduše nije došlo, ali su Moskvi bili strahovito ljuti i Turskoj su uveli sankcije. Na diplomatskom parketu zavladalo je ledeno doba. Međutim od leta su bileteralne veze ponovo u zamahu. Preduslov je bilo formalno izvinjenje Ankare: predsednik Redžep Taip Erdogan zvanično je izrazio žaljenje zbog obaranja ruskog borbenog aviona.

Najnovija poseta turskog premijera Binala Jildrima Moskvi, već je četvrti sastanak na visokom nivou predstavnika dve države u nekoliko meseci. Jildrim je, između ostalog, vodio razgovore i sa svojim kolegom po dužnosti Dmitrijem Medvedevim.

Kristijan Brakel, šef Fondacije Hajnrih-Bel u Istanbulu, ocenjuje da je za Tursku približavanje dveju zemalja važno već i samo zbog ekonomskih veza. „Turska ekonomija koja cveta, okosnica vlade stranke AKP i predsednika Erdogana. Taj motor rasta, na kojem ona već dugo počiva, u poslednje vreme zapinje, a sankcije su bile dodatno opterećenje“, kaže Brakel za DW.

Trgovina nacionalnim valutama

Ipak, još uvijek nisu ukinuta sva trgovinska ograničenja, a turska privreda loše stoji. Ove jeseni rejting-agencija „Mudis“ smanjila je kreditnu sposobnost Turske na gotovo bezvredan nivo, a turska lira je u slobodnom padu i u poređenju s prethodnom godinom izgubila je 20 odsto svoje vrednosti.

Kako bi stabilizovao posrnulu ekonomiju i ojačao liru, Binali Jildrim, tokom svoje posete Moskvi, u prtljagu nosi jednu sasvim naročitu želju. On želi da ubuduće obavlja trgovinu sa Rusijom u lokalnim valutama.

U pozadini te ideje je sledeće: Turska uvozi znatno više robe nego što izvozi, a slaba lira je nepovoljna u odnosu na jak američki dolar. Ako se recimo kupovina nafte ili gasa obavlja u rubljama, a Rusija zauzvrat u Turskoj kupuje lirama, onda dolazi do stabilizacije valute.

Ono što u teoriji dobro zvuči, finansijski eksperti odbacuju. Ekonomista Deniz Čiček radi u banci QN sa sedištem u Istanbulu. „Podrazumeva se da bi bilo idealno da se ugovori zaključuju u nacionalnoj valuti, ali pritom moramo da znamo da se ugovori zaključuju u stranoj valuti zbog toga što je poverenje u liru toliko nisko. Pod sadašnjim uslovima će, dakle, teško biti pronaći firme koje dugoročno žele da vode poslove u lirama.“

Poruka Zapadu

Tu, međutim, ne igraju ulogu samo bilateralne veze. Kristijan Brakel smatra da Ankara i Moskva žele da time pošalju signal Zapadu. Reč je o pokušaju da se „Evropskoj uniji i SAD signalizuje da, u slučaju potrebe, postoje i drugi partneri. Međutim, svi učesnici znaju da je to lažna slika. Ono što EU i SAD ostvaruju za Tursku, Rusija ne može da nadoknadi ni u bezbednosno-političkom, niti u ekonomsko-političkom smislu“, kaže Brakel.

U tom kontekstu ne čudi što je Binali Jildrim u Moskvi pred novinarima iskazao zadovoljstvo. I to iako njegova želja za trgovinom u lirama i rubljama nije naišla na odobravanje. Protekle godine je doduše bilo „teških vremena“ u odnosima, rekao je, „ali ta vremena su prošla. Naš cilj je da dalje razvijamo odnose“.

I na ruskoj strani su, čini se, ponovo zadovoljni. Već krajem novembra, Vladimir Žirinovski na sastanku sa gradonačelnikom turskog glavnog grada Ankare pohvalio približavanje dveju zemalja i sa sigurnošću izjavio da će uskoro „sve turske plaže da budu pune ruskih turista“.

Iako bi diplomatski tonovi Vladimira Žirinovskog mogli razumno da zvuče za bilateralne veze, za neke njegove pristalice oni možda ipak predstavljaju razočarenje. Žirinovski je, naime, sa svojim napadima protiv Turske postao zvezda na Jutjubu. Njegov nastup imao je desetine hiljada pregleda.