Zainteresovani, ali uzdržani
4. jul 2018.
Više od polovine ispitanih (55%) izjavilo je da se interesuje za unutrašnju i spoljnu politiku. Naravno, malo je onih koji imaju bilo kakvo političko iskustvo. Takođe, samo dva odsto njih moglo je da pogodi koje su to neke od važnih političkih ličnosti u poslednjih nekoliko decenija na postsovjetskom prostoru ili važne zapadne političare koji su trenutno aktivni na političkoj sceni. Većina nije znala ni koliko stanovnika ima Rusija ili to koliko Evropska unija ima članica.
Istraživanje pruža i jasnu sliku o učešću mladih u političkom procesu: 61 odsto ispitanika je reklo da su glasali na poslednjim predsedničkim izborima u martu ove godine – i to 67 odsto njih za Vladimira Putina. Većina mladih Rusa veruje predsedniku Putinu, što nije slučaj kada je reč o medijima i Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Protesti?
Sociolozi su takođe utvrdili da su mladi Rusi prošle godine bili dobro obavešteni o protestima. Oko 60 odsto ispitanika potvrdilo je da je čulo za protestne pokrete i znalo je da su oni usmereni protiv aktuelnih vlasti, uključujući i predsednika Putina, ali i protiv korupcije. Međutim, samo pet odsto njih je lično učestvovalo u protestima.
Za sociologa Feliksa Kravaceka to nije nikakvo iznenađenje. On za DW ocenjuje da je iz prethodnih studija već bilo poznato da mladi Rusi retko učestvuju na protestima. „Cena učešća na protestima u zemljama u kojim vladaju represivni režimi je, naravno, visoka. Poznato da je da se veoma brzo može završiti u zatvoru i da snage bezbednosti deluju bez imalo milosti. To plaši potencijalne učesnike protesta.“
Ali i tu autori studije uočavaju zanimljiva odstupanja. Oko trećine ispitanika izjavljuje da je voljno da učestvuju u protestima, a 17 odsto kaže da znaju ljude koji su već učestvovali u protestima. „To potkrepljuje tezu da su mladi zainteresovani za politiku, pokazuje da je ova generacija politički socijalizovana i da smatra da su protesti legitimna stvar“, kaže Kravacek.
Prioriteti
Politika ipak nije prioritet za mlade Ruse. „Njihovo najvažnije očekivanje od vlade jeste poboljšanje kvaliteta života“, kaže Feliks Kravacek.Čak 56 odsto ispitanih to navodi kao prvu stavku, a 20 odsto kao drugu. „Na isto takvo razmišljanje nailazimo i u Evropi“, kaže sociolog Kravacek
Naravno, ne bi trebalo da čudi to što su i za mlade Ruse društvene mreže postale važan izvor informacija o svetskim događajima. To se odnosi na oko 30 odsto ispitanika. Pritom najvažnija takva platforma u Rusiji nije Fejsbuk, već ruski pandan toj mreži – Vkontakte, koju koristi 19 odsto ispitanih. Cukerbergov gigant i Tviter daleko zaostaju (1,5 i 1,4 odsto).
Oko 23 odsto ispitanika dolazi do informacija na drugim internet-portalima. Novine su u suštini istorija, ali to nije slučaj za televiziju koja je za skoro trećinu ispitanika još uvek relevantan izvor vesti, navodi se u istraživanju ZOiS.
Borba za mlade
Ruska država veoma aktivno radi s mladim ljudima, posebno nakon tzv Narandžaste revolucije u susednoj Ukrajini 2004. godine. Osnovane su brojne omladinske organizacije s ciljem da utiču na mlade Ruse. One međutim nemaju ili imaju veoma mali uticaj na rusku omladinu, tvrde sociolozi.
„To ne znači da je Kremlj odustao od borbe za glasove mladih“, kaže Feliks Kravacek za DW. „Uticaj se sada vrši malo drugačije, suptilnije, a ne agresivnim regrutovanjem u omladinske organizacije.“ Pritom je važan aspekt svega toga, ideološki rad u ruskim školama.
Dve struje
Studiji ZoiS pokazuje da se mladi u Rusiji dele na dve struje: na jednoj strani su konzervativne snage, lojalne režimu, koje akcenat stavljaju na pojam „nacija“, a s druge liberalna struja kojoj je važna otvorenost ka svetu i jednake šanse za sve.
Iako gotovo da nema neke slične studije sprovedene u nekoj od zemalja na zapadu Evrope s kojom bi ova ruska mogla da se uporedi, Kravacek tvrdi da se može pretpostaviti da je „podrška multikulturnim vrednostima u Rusiji među mladima malo manja od one u zapadnim zemljama, a da je podrška konzervativnim, nacionalnim vrednostima malo veća.“
Ta slika se međutim menja kada se mladima u Rusiji postave konkretna pitanja. Shodno tome, najveću saglasnost dobijaju teze o jednakim mogućnostima za sve i važnosti lokalne samouprave. „Ti modeli se tradicionalno smatraju delom liberalne ideologije i to su vrednosti gde postoje sličnosti s mladima na zapadu“, kaže Feliks Kravacek.
Rezultati studije bazirani su na istraživanju sprovedenom putem interneta u aprilu 2018. godine, a nakon predsedničkih izbora u Rusiji. Istraživanje je urađeno tako da bude razumljivo za mlade i nudi daleko više anonimnosti. U istraživanju je učestvovalo oko 2.000 mladih iz 15 ruskih gradova, starosti između 16 i 34 godine.