Miokarditis posle vakcine mnogo ređi od posledica kovida

Vest je unela nemir među mlade i njihove roditelje: posle Švedske i Danske, i Finska je ograničila vakcinacije cepivom američke Moderne. U Švedskoj tu vakcinu ne primaju mlađi od trideset godina, u Danskoj mlađi od osamnaest. U Finskoj pak Moderna se ne preporučuje muškarcima mlađim od trideset.

Zdravstvene vlasti u tim zemljama govore o preventivnoj meri zbog malog rizika od upale srčanog mišića (miokarditis). „Korelacija je posebno jasna kod cepiva Spikevax koje proizvodi Moderna, i to posebno nakon primanja druge doze", piše u objašnjenju švedskih zdravstvenih vlasti.

U Švedskoj se mlađima preporučuje da prime takođe mRNA vakcinu, ali onu koju je razvio nemački Bajontek, a proizvodi američki Fajzer.

To je donekle iznenađujuće, jer se već duže množe dokazi da i kod Fajzerove vakcine u malom broju slučajeva dolazi do nuspojave miokarditisa kod mladih ljudi, posebno muškaraca.

Prema Američkom centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), kod dečaka (12 do 17 godina) se na dva miliona datih mRNA vakcina pojavilo 128 slučajeva upale srčanog mišića ili srčane maramice (perikarditis) – umesto uobičajena dva slučaja na taj broj dečaka. Kod mladih muškaraca (18 do 24 godine) je bilo 219 slučajeva na 4,3 miliona vakcina. Očekivano bi bilo četiri do pet slučajeva.

Još sredinom jula su Bajontek/Fajzer i Moderna zajednički informisali o mogućoj povezanosti njihovih cepiva sa ovom nuspojavom.

Opasnije dugoročne posledice kovida

Mnogi stručnjaci savetuju da se vakcina ne izbegava zbog ovog rizika od miokarditisa. „Poznati rizici od kovida-19, i povezane, potencijalno ozbiljne komplikacije, poput dugoročnih zdravstvenih problema, hospitalizacije ili čak smrti – daleko prevazilaze potencijalni rizik od retke reakcije na vakcinaciju, uključujući i mogući rizik od miokarditisa i perikarditisa", piše na sajtu CDC.

U Evropi pak su mladima na raspolaganju i druge vakcine koje se ne baziraju na mRNA tehnologiji, poput cepiva AstraZeneke.

Prema saopštenju nemačkog Instituta „Robert Koh" iz avgusta, posledice miokarditisa su u stacionarnom lečenju uglavnom blage, a dugoročne nisu poznate.

Sa druge strane, tu su još ne do kraja ispitane dugoročne posledice kovida (long COVID). Iako deca i mladi mahom bez problema prođu kroz samu zarazu, jedna švedska studija je prošlog novembra pokazala da postoje rizici od trajnih posledica poput multisistemskog upalnog sindroma (MIS-C) i sindroma hroničnog premora.

Upala srčanog mišića kod mladih javlja se retko i kao nuspojava klasičnih vakcina protiv humanih papiloma virusa, gripa, meningokoka, tifusa i boginja. Miokarditis mogu izazvati i virusne infekcije disajnih puteva ili crevnog trakta, a ponekad i bakterijske infekcije poput streptokoka.

I zaraza i miokarditis traže mirovanje

Često se miokarditis ne otkriva rano jer prvi simptomi – kašalj, kijavica, temperatura, glavobolja i bol u zglobovima – podsećaju na uobičajene prehlade ili grip. Kod miokarditisa pacijenti mogu patiti od teškog disanja, vrtoglavice, bola u grudnom košu, a srce im lupa jako ili neredovno.

Ukoliko se uspomoć EKG-a ustanovi upala srčanog mišića, najvažnije je štedeti srce tako što se odmara i izbegava svaki napor. Ranije su lekari nalagali strogo ležanje, danas su kratke šetnje dozvoljene. Uz to idu lekovi koji olakšavaju rad srca, a kardiolog ga kontroliše na svake dve ili tri sedmice.

Baš zato je stvar posebno nezgodna kod dece, koja bi da se igraju, trče i bave sportom. Uz prevelike napore miokarditis može voditi ozbiljnim poremećajima srčanog ritma ili čak iznenadnoj smrti.

Pri tome je nevažno da li je upala srčanog mišića došla kao nuspojava mRNA vakcine ili zaraze virusom.

Zato je načelni savet lekara: posle jake infekcije, kakva može da bude ona zbog korone, valja štedeti svoje telo i lagano se vraćati sportskim aktivnostima. Telo je obično tek posle pola godine spremno za najveće napore.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.