Vakcinisati dečake i pored rizika od miokarditisa?

Vakcinisati se ili ne? Roditelji moraju da donesu tu odluku ne samo za sebe, već i za svoju maloletnu decu. Kako bi pomogla u tome, nemačka Stalna komisija za pitanja vakcinacije (STIKO) sredinom avgusta podržala je generalnu preporuku da se vakcinišu i deca starija od 12 godina. Ta preporuka STIKO došla je nakon velikog pritiska političara, a prethodno je to telo preporučivalo vakcinaciju protiv korone samo za decu s prethodnim oboljenjima, poput dijabetisa.

Zabunu sada izaziva nova studija iz SAD zasnovana na statistici, prema kojoj je rizik od upale srčanog mišića (miokarditisa) nakon vakcine Bajontek/Gajzer za dečake više od šest puta veći nego rizik od ozbiljnog toka bolesti uzrokovane virusom kovid 19.

Naučnici sa Univerziteta Kalifornija uporedili su koliko su često deca u uzrastu od 12 do 17 godina, a bez prethodnih oboljenja, razvila miokarditis nakon vakcinisanja i koliko je te dece moralo da bude hospitalizovano zbog korone.

Rizik za dečake nakon vakcinacije je veći

U studiji je ispitano 257 slučajeva miokarditisa kod dece koji su dijagnostifikovani u prvoj polovini 2021, nakon vakcinisanja protiv korone. Upala srčanog mišića bila je uglavnom blaga i nisu zabeleženi smrtni slučajevi. Sveukupno gledano, ta ozbiljna propratna pojava zabeležena je izuzetno retko: kod dečaka je ta stopa iznosila 162,2, a kod devojčica 13na milion vakcinisanih.

Danas je opšteprihvaćeno da se ta retka nuspojava može pojaviti nakon vakcinisanja protiv korone sa jednom od dve mRNA-vakcine. Prvi put su u Izraelu, u aprilu prošle godine, prijavljeni slučajevi miokarditisa kod mladića nakon vakcinacije Bajontek/Fajzerom.

Te propratne pojave takođe su se sporadično javljale pri upotrebi vakcine Moderna, koja se takođe bazira na novoj, mRNA-tehnologiji. Američka zdravstvena služba CDC takođe smatra da je veza između miokarditisa i vakcine „verovatna“. U skladu s tim, farmaceutske kompanije Fajzer i Moderna obavestile su o toj mogućoj povezanosti u zajedničkom tzv. „Crvenom pismu“ o rizicima.

Vakcinisati se i pored svega?

Uprkos tome, mnogi zdravstveni stručnjaci savetuju da se tinejdžeri, ako je to moguće, vakcinišu. Oni i dalje procenjuju da su rizici od kovida i moguće dugoročne posledice, veći od rizika upale srčanog mišića. „Pojava miokarditisa nakon vakcinacije mRNA-vakcinama je moguća, ali su nuspojave, koje se češće javljaju kod dečaka nego kod devojčica, veoma retke. Akutni tok miokarditisa obično je blag u uslovima bolničkog lečenja. Za sada nema saznanja o mogućim dugoročnim posledicama“, objavio je 19. avgusta nemački Institut Robert Koh (RKI) u svom Epidemiološkom biltenu.

Dakle, čak i ako deca i adolescenti često imaju blagi tok bolesti izazvane koronom, rizici od dugotrajnih posledica ostaju, kao i kod odraslih.

Dugoročne posledice

To što raste broj vaksinisanog odraslog stanovništva, verovatno će u budućnosti dovesti do toga da sve veći broj dece i adolescenata koji još nisu vakcinisani oboli od korone. O toku bolesti u tom uzrastu i dalje se premalo se zna, ali dugoročne posledice sve češće pogađaju decu i adolescente. „S povećanjem broja obolelih bi, i pored niske incidencije, moglo da dođe do porasta broja onih koji imaju dugoročne posledice zbog preležanog kovida“, navodi se u Epidemiološkom biltenu Instituta Robert Koh.

Jedno švedsko istraživanje potvrđuje da deca i adolescenti takođe mogu da budu ozbiljno pogođeni dugoročnim posledicama preležane korone. To podrazumeva multisistemski upalni sindrom (MIS-C), upalni sindrom (PIMS) i sindrom hroničnog umora (ME/CFS). Ipak, takve dugoročne posledice nakon infekcije kovidom ređe se prepoznaju i prijavljuju kod dece i adolescenata nego kod odraslih, tvrdi se u jednoj britanskoj studiji iz aprila 2021.

Miokarditis se često zanemaruje

Upala srčanog mišića, odnosno miokarditis, često se ne prepoznaje na vreme, jer prvi simptomi, poput kašlja ili curenja iz nosa, groznice, glavobolje i bolova u telu, nisu povezani s upalom srčanog mišića. Tokom napredovanja te bolesti, pacijenti otežano dišu, imaju vrtoglavicu i nesvesticu, steže ih u grudima, a tu je lupanje ili nepravilan rad srca. Miokarditis često prati virusna infekcija disajnog ili gastrointestinalnog (crevnog) trakta. To mogu da izazovu virusi koji uzrokuju ospice, herpes ili tešku vrstu gripa -influencu. Ponekad i bakterije, kao što su borelia, streptokoka ili legionela mogu da izazovu miokarditis.

Ako se upala srčanog mišića dijagnostifikuje EKG-om ili uzorkom krvi, najvažnije je zaštititi srce i izbeći stres. Nekada su liječnici propisivali strogi odmor u krevetu, a danas su ipak dozvoljene i kratke šetnje. Osim toga, pacijenti dobijaju lekove koji olakšavaju rad srca i stabilizuju funkciju srčanog mišića kao pumpe. Nakon toga, kardiolog mora da kontroliše srce u kratkim intervalima, na svake dve do tri sedmice.

Nakon teške infekcije trebalo bi polako povećavati sportske aktivnosti i izbegavati snažne fizičke napore, šest meseci nakon infekcije. Upala srčanog mišića veliki je teret čak i za odraslo telo, a bolest kod dece i adolescenata još je opasniji. Preveliko naprezanje nakon miokarditisa može da izazove komplikacije, uključujući insuficijenciju (zatajenje) srca s nedostatkom daha i poremećaje srčanog ritma, a može čak da dovede i do iznenadne smrti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.