Milanović, do sada „poznat po nepromišljenim izjavama“
6. januar 2020.
Agencija dpa javlja rezultate predsedničkih izbora u Hrvatskoj uz ocenu: „Relativno jasan poraz Grabar-Kitarović mogao bi da u vladajućoj stranci HDZ izazove nervozu i raspravu o političkom usmerenju.“
I iako mnogi mediji prenose samo kratku vest o rezultatima, neki od njih ipak u podnaslovu sumiraju utisak nemačkih redakcija o proteklim izborima u Hrvatskoj. Tako Hamburger abendblat piše: „Desničarska predsednica u trku je ušla s prednošću zbog svoje funkcije, a njen levi protivnik sa obećanjem normalnosti. Ovo poslednje je očigledno bilo važnije: Hrvatska sad dobija novog predsednika“.
To se ističe i u članku Zidojče cajtunga: „U izbornoj borbi veliku ulogu su imale teme kao što je neefikasna vlada i masovno iseljavanje. Grabar-Kitarović je imala prednost da uđe u trku kao predsednica, ali kritičari su joj prigovarali da daje obećanja koja ne mogu da se ispune i da se ulizuje biračima. Socijaldemokrata Milanović je, nasuprot tome, obećao ’normalnost’. S obzirom na ’prividne rasprave’ o istoriji koje vodi politička desnica, Hrvatska bi konačno morala da iza sebe ostavi rat protiv Srbije koji je toj zemlji od 1991. do 1995. doneo smrt i razaranja, ali i nezavisnost.“
Grabar-Kitarović doživela sudbinu Josipovića
Nešto opširniji tekst donosi Frankfurter algemajne cajtung. U njemu se ukazuje na velike sličnost s prethodnim predsedničkim izborima u Hrvatskoj: „Kolinda Grabar-Kitarović je bila upozorena: pre pet godina, u drugom krugu predsedničkih izbora u januaru 2015, uspelo joj je da pobedi favorizovanog tadašnjeg predsednika Ivu Josipovića. Socijaldemokrata Josipović je poražen manje zbog sebe, a više zbog nezadovoljstva mnogih Hrvata sa tada takođe socijaldemokratskom vladom koja izgleda nije mogla da pronađe lek protiv ekonomskog pada Hrvatske.“
Sada se, dodaje frankfurtski list, isto to ponovilo za predsednicu iz redova HDZ – zbog nezadovoljstva vladom pod rukovodstvom te stranke: „Tako Grabar-Kitarović, čiji su izgledi za ponovni izbor do pre samo nekoliko nedelja delovali prilično dobro, takođe mora da se iseli iz predsedničke palate nakon samo jednog mandata, kao i njen prethodnik. Nije bila dovoljno suverena i uverljiva kao samostalna i osoba nezavisna od dnevne politike da bi uspela da ostane još pet godina na čelu najmlađe članice EU“.
Autor teksta u Frankfurter algemajne cajtungu Mihael Martens nemačku publiku podseća i na dosadašnje delovanje bivšeg premijera i novog hrvatskog predsednika: „Milanović je rođen 1966. u Zagrebu, pravnik je i, baš i kao njegova prethodnica, poznat po svojim nepromišljenim izjavama koje često štete pre svega njemu samom, ali i njegovoj stranci. Potiče iz porodice crvenog establišmenta u socijalističkoj Jugoslaviji. Ispunio je očekivanja tog miljea kada je pokušao da od pravnih posledica zaštiti nekadašnjeg komunističkog oficira tajne službe optuženog za ubistvo (slučaj Josipa Perkovića i Zdravka Mustača, prim.ur). Milanović je popustio tek nakon snažnog pritiska Evropske unije koja je pretila i finansijskim sankcijama.“
U članku se na kraju zaključuje: „U drugoj polovini godine u Hrvatskoj se ponovo glasa: tada će se odlučivati o budućem sastavu Sabora, hrvatskog parlamenta. Predsedniku vlade Andreju Plenkoviću ne treba dva puta reći da je poraz njegove stranačke koleginice i upozorenje njemu samom.“
Priredio Anđelko Šubić