Merkel i Mej – pragmatične žene

Poput mnogih, i „Berliner cajtung“ je procenio da je najinteresantnija činjenica u vezi sa Terezom Mej to što je ona – žena. Na karikaturi objavljenoj u izdanju tih novina u sredu (13.7.) vide se Angela Merkel i Tereza Mej kako zaverenički ispijaju čaj kao neki par strpljivih i lukavih domaćica (rodni stereotipi su uobičajeni kada se u nemačkim političkim komentarima karikiraju nacionalnosti). „Muškarcima samo treba prepustiti da urade ono što je neophodno...“, kaže Merkel, a Mej se na to nadovezuje: „...i onda ćeš u nekom trenutku dobiti njihov posao“.

Paralele između dve šefice vlade lako je povući. I Merkel i Mej došle su na vlast u svojim konzervativnim strankama sačekavši ishod dominantno muške bitke. Angela Merkel je bila ta koja je ostala poslednja u ringu nakon što su 1999. kancelar Helmut Kol i njegovog najverovatniji naslednik Volfgang Šojble pali kao žrtve skandala sa donacijama Hrišćansko-demokratskoj uniji. Merkel je tako u aprilu 2000. došla na čelo CDU.

Kao i nekada Margaret Tačer, prva žena u istoriji na čelu britanske vlade, i Merkel i Mej često se predstavljaju kao autsajderke koje su morale da se, uz ogroman trud i veliku ambiciju, izbore sa seksističkim, privilegovanim i tradicionalno orijentisanim političkim institucijama. U tome im je svakako pomoglo: Margaret Tačer i Angeli Merkel to što su obe stekle diplome iz oblasti prirodnih nauka, a nemačkoj kancelarki i Terezi Mej to što su obe ćerke protestantskih sveštenika.

Lopta se i dalje kotrlja

Pored tih, ipak manje važnih paralela, Merkel i Mej dele još veliki broj mnogo dubljih sličnosti. „Mislim da je poređenje na mestu“, kaže Jozef Janing iz berlinskog ogranka trusta mozgova Evropski savet za međunarodne odnose. „One imaju sličan pogled na vođenje politike: pragmatično su fokusirane na neposredan, sledeći korak, a ne na uzvišene vizije o deceniji pred nama.“

Još jedna od osobina koja bi Mej mogla da učini omiljenom u nemačkom rukovodstvu jeste njena reputacija autoritarne ličnosti koju je stekla u Ministarstvu unutrašnjih poslova sprovodeći čvrstu politiku prema imigrantima i proširivši nadležnosti vlade.

„Ona je klasičan ministar unutrašnjih poslova“, kaže Janing. „A klasičan ministar unutrašnjih poslova je – barem prema viđenju Nemaca – čovek zakona i reda. Sprovođenje zakona – to je suština rada ministarstva unutrašnjih poslova. Takav je kao ministar unutrašnjih poslova bio Šojble, takav pokušava da bude (aktuelni ministar Tomas) de Mezijer.“

Takva reputacija Tereze Mej bila je razlog zbog kojeg je u nemačkom kabinetu došlo do velikog olakšanja nakon informacije da će ona biti nova premijerka – posebno s obzirom na alternative: lažnog populistu i šoumena Borisa Džonsona (u međuvremenu imenovan za ministra spoljnih poslova, prim.red), neiskusnu poslanicu Andreu Lidsam ili državnog sekretara Majkla Guva poznatog po neslavnoj izjavi da je britanskom narodu „muka od eksperata“. Svo troje su bili glasni zagovornici „bregzita“.

„Možda će malo racionalnosti da se vrati u debatu“, izjavio je za „Špigel“ Herbert Reul, šef poslaničke grupe CDU u Evropskom parlamentu. Slično misli i Janing: „Mislim da su reakcije (u Nemačkoj) pozitivne jer je ovo bolje nego što su se nadali neposredno nakon referenduma krajem juna. Čini se da se lopta i dalje kotrlja.“

Više menadžer, nego lider

Moguće je da Tereza Mej neće žuriti. Na sudbonosnom referendumu ona je bila na strani onih za ostanak u EU – ali ne preterano strasno, što u predstojeće delikatne pregovore o „bregzitu“ unosi dozu neizvesnosti.

„To znači da ona mora da pobedi na obe strane spektra – jer je ni oni za izlazak, niti oni za ostanak u EU ne smatraju svojom“, procenjuje Janing. „Njen pragmatizam dozvoljava joj da sprovede svaku odluku, ma kakva ona bila, bez da komplikovanim pričama objašnjava zašto nešto mora da uradi. Ona to sprovodi zato što je tako odlučeno i ona to samo implementira. Ona je više menadžer, a manje lider – jer menadžer uvek mora da traži saglasnost upravnog odbora.“

U utorak (12.7.), na vest o tome da će Tereza Mej postati premijerka Britanije, Angela Merkel reagovala je uobičajeno uzdržano. Nije bilo srdačnih čestitki, niti tople izjave da se „raduje budućoj saradnji“ sa Mej. „Zadatak novog premijera biće da unese jasnoću u pitanje kakve odnose Britanija želi u budućnosti da gradi sa Evropskom unijom“, rekla je kancelarka posle susreta s irskim premijerom Endom Kenijem.

U stvari, ima mnogo razloga da se očekuje da, bez obzira na sličnosti, Angela Merkel i Tereza Mej neće funkcionisati onako harmonično kao na karikaturi „Berliner cajtunga“. Pre svega, i jedna i druga su pod pritiskom da ostanu tvrde – u vreme kada se Evropska unija suočava sa rizikom da jedna po jedna zemlja-članica počne da se okreće pre svega sopstvenim nacionalnim interesima.

„Mnogo zavisi od toga kako će Mej upotrebiti svoj pragmatizam“, smatra Janing. „Ako bude imala realan pristup tome šta Britanija može da očekuje od EU u zamenu za pristup jedinstvenom tržištu, onda mislim da mogu da prođu dobro. Ali ako pragmatizam bude koristila da pokuša da isposluje maksimalan ishod za Britaniju na drugih, onda neće dobro proći sa Merkelovom.“