Medijska ofanziva AfD-a
12. februar 2018.Da li nemački mediji suviše malo izveštavaju o trećoj po jačini političkoj snazi u zemlji – Alternativi za Nemačku (AfD)? Ili možda čak cenzurišu kada je u pitanju AfD? Prema mišljenju Elis Vajdel, šefice poslaničke grupe AfD u Bundestagu, njenu stranku „mnogi mediji ignorišu ili ciljano blate, šireći lažne vesti“. Zato Alternativa za Nemačku, kako izveštava nedeljnik „Fokus“, komunikaciju s medijima ubuduće želi da održava preko sopstvene informativne redakcije.
- pročitajte još: Desnica u vreme „tečne demokratije“
„Ta redakcija trebalo bi da poveća dostupnost naših informacija za korisnike“, potvrdio je za DW Danijel Tap, lični sekretar šefice poslaničke grupe AfD u nemačkom parlamentu. Posebno akcenat u radu redakcije trebalo bi da bude na društvenim mrežama. Tap je dodao da bi težište izveštavanja te buduće redakcije trebalo da bude na parlamentarnim inicijativama i parlamentarnom radu poslaničke grupe. „Pojedinačne inicijative poslanika AfD nemaju snagu da se medijski probiju“, smatra Tap i ističe da bi sada sve to trebalo bolje da bude koordinisano.
Viralno i radikalno
I dok AfD namerava da proširi svoje sadržaje na društvenim mrežama i istražuje teme koje se, kako kaže Vajdelova, „guraju pod tepih“, druge poslaničke grupe u Bundestagu već sada ne mogu ni da se porede sa AfD-om kada su u pitanju društvene mreže, a posebno Jutjub. Video-snimci rasprava u Bundestagu na kojima govore političari Alternative za Nemačku, na toj platformi izazivaju veliku pažnju.
„AfD je uspeo da od Bundestaga napravi svoju pozornicu“, napisala je nedavno za berlinski „Tagesšpigel“ novinarka Marija Fidler. Snimci tih govora na Jutjubu pogledani su stotinama hiljada puta, imaju isto toliko lajkova, a deljeni su i na Titeru odnosno Fejbuku. Alternativa za Nemačku je tako preuzela priman na društvenim mrežama kada je reč o onome što se događa u plenarnim salama Bundestaga.
S obzirom na takav uspeh AfD-a, mnogi poslanici iz drugih stranaka pitaju se koliko bi trebalo da poboljšaju sopstvenu prezentaciju na društvenim mrežama. Ipak, niko od njih ne želi da komentariše inicijativu AfD o osnivanju sopstvene informativne redakcije. „Aktivnosti konkurencije koje se odnose na komunikaciju ne želimo da komentarišemo“, saopštila je poslanička grupa Demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu.
Još nije potpuno jasno šta se tačno krije iza medijske inicijative koju je najavila Elis Vajdel. I portparol AfD-a Jirgen Braun nije želeo da odgovori na pitanja DW koja smo mu poslali u petak (9.2). Sigurno je međutim to da će Braun, koji je inače TV-novinar i savetnik za komunikacije iz Wajblingena (Baden-Virtenberg), biti jedan od vodećih ljudi nove AfD-ove medijske inicijative.
Govorim, dakle jesam
Onaj ko je ne pojavljuje u medijima, taj nije prisutan – to je dobro znao i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Na početku svog kancelarskog mandata on je izjavio: „Da bih vladao potrebni su mi ’Bild’, nedeljno izdanje ’Bilda’ i televizija“. Čini se da to važi i za AfD.
- pročitajte još: Desničarski političar prešao na islam
I ekspert za medije Bernd Gebler takođe uočava – bez obzira na kritike na račun AfD-a – izvesnu čežnju političara te populističke stranke za na naslovnim stranama i prisustvom u televizijskim studijima. Tako je predsedavajući AfD-u Nemačke Jerg Mojthen prošle godine zapretio čak i tužbom, što je imalo za cilj da se on češće poziva na televizijske rasprave.
„Takva tužba naravno može da ugrozi samostalnost medija, uredničku slobodu“, rekao je Gebler u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk u avgustu 2017. godine. On je tada zaključio da je AfD po svojoj strukturi „anti-pluralna“ stranka.