Manje za predsednika, više protiv Hofera

U prvom obraćanju javnosti Aleksander van der Belen je rekao da želi da bude proevropski predsednik svih Austrijanaca. To je, prema proceni analitičara, plan za čije će ostvarenje biti potrebno mnogo truda i vremena. Svi oni se naime slažu u proceni da je malo koja od dosadašnjih predizbornih kampanja u Austriji bila oštra kao ova, te da se nikada do sada u trci za predsednika nisu našla dva politička tabora sa toliko suprotstavljenim stavovima i načelima. „Shodno tome, neće uopšte biti lako ubediti birače koji su glasali za desničara Norberta Hofera u to da je Van der Belen i njihov predsednik“, zaključuje tako komentator austrijske državne televizije ORF.

Šta kažu Austrijanci s jugoslovenskog prostora?

Mnogo se govorilo o glasačima poreklom iz bivše Jugoslavije koji u Austriji čine značajan deo biračkog tela. Njima su se pre izbora obratila obojica kandidata.Iz njihovih intervjua za DW jasno se moglo zaključiti da je Hofer naklonjeniji Srbiji i Srbima po pitanju Kosova i Republike Srpske, dok Van der Belen zastupa stajališta koja i inače austrijska politika zastupa na Balkanu. Među onima iz bivše Jugoslavije koji su dali glas Van der Belenu sada se često čuje da su manje glasali za njega, a više protiv Hofera.

„Rezultat je dobar, zadovoljan sam“, kaže tako kulturni radnik i publicista Goran Novaković. „Hofer je u predizbornoj kampanji širio strah od stranaca i izbeglica i plašio ljude da će zbog njih izgubiti i ono malo što imaju, ali oni su, evo, ipak odlučili da ga spreče u tome da recimo pokrene pitanje izlaska Austrije iz EU, što bi zemlju, s obzirom na to koliko je austrijska privreda orijentisana na izvoz, dovelo u ozbiljne probleme“, objašnjava Novaković. Rođeni Beograđanin smatra takođe da je Aleksander van der Belen uspeo da se profiliše i kao kandidat političke sredine, što mu je donelo i određene glasove konzervativnih krugova.

Kemal Smajić, pokretač brojnih socijalnih i kulturnih projekata u bosanskohercegovačkoj zajednici u Beču, kaže da je nakon saopštenja prvih rezultata doživeo olakšanje, ali da je i zabrinut, s obzirom na veliku podeljenost u zemlji. Ovako tesan ishod izbora bi, smatra, najpre trebalo da bude signal takozvanim velikim strankama, socijademokratima i konzervativnim narodnjacima. „Nadam se da će se oni konačno zauzeti za to da u ovom društvu više nije važno ko je šta i ko odakle dolazi, već kako ko doprinosi društvu. Kada bi te takozvane velike stranke istinski podržale proces integracije i inkluzije, onda bi takođe postalo jasno koliko doseljenici mogu doprineti razvoju ove zemlje, što bi bio i politički uspeh tih stranaka. Trenutno je situacija takva da desničari ipak mnogo spretnije barataju strahovima od doseljenika i da na taj način kupe političke poene“, kaže Smajić.

Zašto su mnogi bili za Hofera?

Goran Novaković smatra da do velikih promena u dnevnoj politici u dogledno vreme neće doći, a sumnja i u to da su pomenute stranke spremne za reforme i promene. „Te stranke, koje u međuvremenu više svakako nisu velike, će se opameti tek kada ih desničari potpuno poraze. Ja tek tada računam sa pomakom sa mrtve tačke. Integracija i inkluzija su velike i svakako važne teme, ali sumnjam da novi predsednik po tom pitanju može nešto promeniti jer nema ulogu u svakodnevnoj politici. Iako su to teme koje su njemu lično svakako važne, on je tu ipak više kao moralna instanca i može eventualno imati određen uticaj u spoljnoj, ali ne previše i u dnevnoj politici“, smatra Novaković.

Još jedna karakteristika ovih izbora jeste činjenica da je određeni deo austrijskih državljana koji vode poreklo iz bivše zajedničke države podržavao desničarskog kandidata Norberta Hofera. Novaković o tome kaže: „To su ljudi koji su austrijski državljani, ali su u biti još uvek nacionalisti zemalja iz kojih dolaze i njima se onda dopada i ta slobodnjačka nacionalistička retorika. Birajući njih, oni se nadaju da će zaštititi sebe i svoja radna mesta od novih doseljenika, koje Slobodnjaci predstavljaju kao opasnost. To je žalosno, jer bi ti ljudi, ako bi imali svoje političke predstavnike i ako bi se organizovali i stvar uzeli u svoje ruke, mogli na mnoge druge načine podržati reforme koje bi donele nova radna mjesta, kako za njih tako i za druge. Oni imaju veliku političku moć, samo toga nisu svesni. Ovako su oni, na žalost, samo lak plen za desničare."

Filip Zloušić, potpredsednik bečke podružnice hrvatskog kulturnog društva Napredak, kaže da mu se u tom smislu nimalo nije dopalo to što se kandidat Slobodnjaka Norbert Hofer, kako kaže, dodvoravao srpskoj zajednici u zemlji. „To je načelno neukusno, a kamoli kada na taj način još raspirujete mržnju i probleme iz inostranstva uvozite u Austriju, a sve zbog jeftinih političkih poena“, kaže Zloušić. Zadovoljan je manje zbog Van der Belena, a više jer je sprečena pobeda desničara. „Svi kažu da je zemlja podeljena, ali ja tu stvar ne vidim tako crno-belo. Političari u predizbornim kampanjama svašta kažu, a nakon izbora to onda drugačije izgleda“, kaže Zloušić.