Da li će Tramp da odluči izbore u Austriji?

Ako je u bečkom restoranu brze hrane „Zadnja stanica" (Endstation) nešto dominantnije od mirisa masti od pečenja, onda su to bes i rezignacija. Krista Kantor (67) obrće kobasice na roštilju i poslužuje pivo jednom gostu.

To je jedna od slika koja se može videti u Austriji uoči drugog, ponovljenog kruga predsedničkih izbora. Čitav svet prati šta će se dogoditi, jer će se na izborima dobiti odgovor na pitanje da li se internacionala desnih populista kreće ka trouglu: Bregzit-Tramp-Hofer? U restoranu Zadnja stanica" to i nije neko pitanje. „O tome niko od gostiju i ne priča", kaže Krista, „jer svi će ionako glasati za Hofera". Čovek za šankom ćutke klima glavom.

Veoma malo neodlučnih birača

Sudeći po anketama, devet od deset birača već je donelo odluku kome će u nedelju 4 decembra da dâ svoj glas: desno nacionalnom kandidatu Norbertu Hoferu iz Slobodarske partije Austrije (FPO) ili „zelenom" Aleksanderu van der Belenu, koji na izborima zvanično nastupa kao nezavisni kandidat. Očekuje se tesan ishod, tako bar pokazuju dosadašnji rezultati ispitivanja javnog mnjenja.

U drugom krugu predsedničkih izbora 22. maja, pobedio je Van der Belen, ali sa samo oko 30.000 glasova prednosti. Taj rezultat kasnije je poništen i odlučeno je da se drugi krug izbora ponovi. Razlog: greške prilikom prebrojavanja glasova. Ustavni sud uvažio je prigovor FPO i poništio drugi izborni krug.

Nakon toga, ne samo da je bio pomeren novi termin održavanja drugog kruga izbora i to zbog problema s lepkom za pisma koja su korišćena za glasanje putem pošte, već se i svet pomerio udesno. Austrija se sad pita: da li će doći do „efekta Tramp"? I ako hoće, u čiju korist?

Paralele sa SAD

Poređenja sa SAD su učestala, pogotovo nakon tamošnjih izbora 9. novembra. I to ne bez razloga, kaže u razgovoru za DW politikolog Rajnhard Hajniš iz Salcburga: „Slično kao i u SAD, jedan deo biračkog tela, Hoferovi birači, vrlo su emocionalni i tačno znaju zašto će da glasaju za njega. S druge strane, mnogi birači Van der Belena samo žele da spreče da Hofer pobedi." Institut za istraživanje javnog mnjenja OGM nudi i konkretne brojke: sudeći prema anketama, 57 odsto birača svoj glas će dati Hoferu – iz uverenja; kod Van der Belena je to samo 39 odsto. „Zeleni" političar mnogo teže uspeva da motiviše svoje birače da zaista izađu na birališta, smatra Hajniš.

Hajniš je 13 godina živeo u SAD i uočava brojne paralele između te zemlje i Autrije: „Taj zov promena, protiv establišmenta – to je nešto što je uporedivo. Uočavamo i sličan jaz između grada i sela, između nižeg i visokog obrazovanja, između žena i muškaraca." Sve to govori u prilog kandidatu desnih populista. „Zaboravljenih" – kako ih naziva Tramp – ima i u Austriji. A tamo gde su ljudi nezadovoljni, glasa se za FPÖ.

To je slučaj i u bečkom okrugu Zimeringu, u kome se nalazi restoran „Zadnja stanica" i u kome Krista Kantor dodatnom zaradom pokušava da malo „popravi" svoju malu penziju. List „Prese" je Zimering pre dve godine nazvao „žrtvenim jarcem" Beča. Bivši radnički kvart, simbol je promena u celoj zemlji. Proizvođač tenkova „Štejr" tu je 2014. zatvorio svoju fabriku. Otada, stopa nezaposlenosti stalno raste, a restorani brze hrane niču jedan za drugim. Tu gde je do 2015. na vlasti bila Socijaldemokratska partija Austrije (SPO), sada najviše glasova ima FPO. „Moja majka je glasala za crvene (SPÖ, prim. ur)", kaže Krista Kantor. Ona međutim, za razliku od majke, već odavno bira plave (FPO). „Ljudima je dosta svega, kaže, „a Hofer će bar da se angažuje za Austrijance."

Ozbiljnost protiv besa

Nedaleko odatle, na Keplerovom trgu u susednoj bečkoj četvrti Favoriten, Barbara Nojrot, obučena u elegantni zeleni zimski kaput, u pešačkoj zoni i deli letke za Aleksandera van der Belena. „Glasaj! Nemoj da se iščuđavaš!" – stoji na ceduljicama. To je aluzija na Hoferovu najavu u jednom TV-duelu u kome je rekao da će biti onih koji će da se začude šta on sve kao predsednik može da uradi. U poslednjim danima predizborne kampanje, u trenutku kada pokušava da mobiliše neodlučne birače, Van der Belen sve stavlja na anti-Hofer kartu.

„Kod Austrijanaca je veoma izražena želja za harmonijom", kaže salcburški politikolog Rajnhard Hajniš. „Zahvaljujući bregzitu i Trampu, u svetu se već dovoljno toga promenilo." Upravo zbog, 72-godišnji Van der Belen u svojim porukama odiše ozbiljnošću. „Prema mom mišljenju, to je jedina stvar koja ide u prilog Van der Belenu. Što se tiče tema kao što su izbeglice, Turska ili kritike na račun Evropske unije, tu je situacija po svemu mnogo jednostavnija za Hofera."

Barbaru Nojrot sve to ne interesuje. Ona je puna optimizma i očekuje da će Van der Belen da pobedi i na ponovljenim izborima. „Samo trećina onih koji u ovom kraju dele predizborne letke članovi su Zelenih, svi ostali su dobrovoljnci", priča gotovo euforično. „Formira se pravi pravcati pokret iz baze." Barbara kaže da ne primećuje nikakav umor kod birača – o čemu se ovih dana neprestano govori u medijima. „Teško da će se nadmašiti izlaznost od 73 odsto iz drugog kruga koji je održan u maju", kaže Barbara. „Ali ljudi znaju o čemu se radi – pogotovo nakon Trampa."

Novi izbori na proleće?

Bezuslovni optimizam jedne žene koja se angažuje u redovima Zelenih – ili antiteza skretanju udesno što mnogi u Austriji uočavaju? Slobodarska partija već dve godine je u anketama uverljivo najjača stranka s velikom prednošću ispred SPÖ i Austrijske narodne partije (ÖVP). Ona niže uspehe na pokrajinskim izborima, a u Gradišću (Burgenland) čak je i na blasti zajedno sa SPÖ.

Velika koalicija je u Austriji popularna otprilike kao i nemačka kancelarka Angela Merkel u sedištu bavarske vlade – dakle i nije baš omiljena. Ona se još drži samo zato što su šanse dveju vladajućih stranaka na prevremenim izborima toliko loše, tvrdi politikolog Hajniš. „Predsednik Hofer mogao bi da bude neka vrsta spajalice koja bi pomogla da se ta koalicija i dalje održi." A on bi mogao i da smanji šanse FPÖ za preuzimanje kancelarske dužnosti. „Biće teško napisati na plakatima: 'Vlast treba kontrolisati' – ako su iz te stranke i predsednik i kancelar."

Bez obzira na to ko pobedi u nedelju, Hajniš očekuje da bi stranački stratezi već u januaru mogli da počnu da „opipavaju" koliko su birači umorni od izbora. I da ih onda pošalju u sledeću predizbornu kampanju. „Procenjujem da ćemo na proleće iduće godine imati nove parlamentarne izbore."