Makedonija – novi pijun na tabli Kremlja?

Nikola Gruevski retko propušta priliku da naglasi da je članstvo u Evropskoj uniji i NATO „najviši prioritet“ njegove vlade. Tako je poručio i svojim pristalicama koje su se 18. maja okupile na mitingu u Skoplju. U prvim redovima ispred bine – gde je retko kada nešto spontano – jasno su se isticale desetine pristalica u majicama sa likom Vladimira Putina i ruskim zastavama. Na prvi pogled, takav ruski folklor nespojiv je sa retorikom makedonskog premijera. No u Makedoniji – koju ozbiljno potresaju politički skandali i krvavi obračun u Kumanovu – sada više ništa nije nespojivo.

Počelo je kao tipično balkanska priča o nepotizmu, korupciji, partijskim marifetlucima i međuetničkom sukobu. No sada situacija u Makedoniji poprima obrise novog ringa u kojem se odmeravaju Rusija i Zapad. U Moskvi to i ne kriju. Tako je šef diplomatije Sergej Lavrov rekao da je sve što se dešava u Makedoniji „orkestrirano“ sa Zapada i jasno podržao konzervativnu vladu premijera Gruevskog. Za razliku od pravoslavnih suseda Srbije i Grčke, Kremlj se retko bavio Makedonijom još od završetka međuetničkih sukoba 2001. „Makedonija nikada nije bila važan deo ruske spoljne politike“, podsetila je nedavno za DW skopska profesorka Julija Brsakoska-Bazerkoska.

Priča o Turskom toku

U javnosti ruski političari zastupaju teoriju prema kojoj Zapad kažnjava Gruevskog destabilizacijom zemlje jer on ne podržava sankcije protiv Rusije, a podržava ruski gasovod radnog naziva Turski tok. „Ako pogledate geografiju regiona, Makedonija je najbolje mesto za gradnju nastavka tog gasovoda“, ukazao je Vladimir Čizov, ruski ambasador pri EU. Nisu svi uvereni u tu teoriju. Recimo Nikola Kjurčiski sa moskovske Predsedničke akademije nije uopšte ubeđen da će Turski tok biti produžen van granica Turske. Za to je više razloga: ni taj gasovod – kao ni sahranjeni Južni tok – ne poštuje evropska pravila, a istovremeno je pitanje koliko treba Rusiji koja sve manje izvozi ka Evropi. „Uz to je Turski tok veoma skup i neekonomičan projekat“, kaže Kjurčiski za DW.

Mnogi smatraju da su obećanja o jeftinom ruskom gasu deo strategije o širenju uticaja na Balkanu. U februaru je i američki šef diplomatije Džon Keri naveo jedan broj evropskih zemalja koje su „na liniji vatre“ u geopolitičkom obračunu. Među njima je pomenuo i Makedoniju.

Očajnička potraga za podrškom

Makedonska opozicija i nezavisni mediji trenutnu situaciju tumače kao povlačenje podrške Zapada vladi Nikole Gruevskog, koji je tokom devet godina vladavine najčešće važio za uzornog đaka Brisela. Sve češće se u zapadnim prestonicama i štampi o Gruevskom piše kao o autoritarnom vladaru, sve udaljenijem od demokratskih ideja. Taj utisak pojačavaju i mediji pod kontrolom vlade kao i njeni dvorski analitičari koji ne skrivaju simpatije za stil vladanja Vladimira Putina. Još jedan razlog što se Gruevski okreće Moskvi je dugogodišnji spor oko imena Makedonije – Grčka de fakto blokira evroatlantske integracije severnog suseda.

Bez obzira na to, istraživanja javnog mnjenja i dalje pokazuju podršku članstvu u EU i NATO od strane makedonskih građana i pitanje je da li tamo može da ih uvede upravo Gruevski. Lišen podrške Zapada, on moćnu zaleđinu traži u Kremlju, smatraju mnogi analitičari. „Očajnički traži podršku ove svetske sile. Gruevski nema izbora“, kaže Kjurčiski. Prema pisanju medija, Moskva je nedavno drastično povećala broj ljudi u svojoj ambasadi u Skoplju. Povećao se i broj izveštaja o Makedoniji u ruskim vladinim medijima. Očigledno Kremlj na maloj balkanskoj zemlji sada radi u tri smene.