Nervoza u Vašingtonu zbog Makedonije

„Kada jedna zemlja na jugoistoku Evrope – manja od Belgije, sa 2,1 milion stanovnika – izazove pažnju Vašingtona i kada se o svemu zvanično oglasi i vlada SAD, onda je potrebno pažljivo razmotriti situaciju. U ovom slučaju se radi o Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji“, piše Velt. 'Politička kriza u toj balkanskoj zemlji zabrinjava vladu SAD', izjavio je portparol američkog Ministarstva spoljnih poslova Džef Ratke. Vlada u politički čelnici u Skoplju informisani su o vašingtonskim 'brigama o trenutnoj političkoj krizi'. Američka vlada veoma pažljivo prati zbivanja u Makedoniji. Portparol Ratke zatražio je od nadležnih službi da ispitaju optužbe koje je protiv vlade iznela opozicija. Opoziciju je pozvao da se vrati u parlament kako bi se ojačao parlamentarni nadzor državnih institucija. Od obe strane, Ratke traži i da poštuju pravo na javno okupljanje i mirne proteste.“

„Sukob već odavno ima odjeka u čitavom regionu. Vlade Kosova i Albanije su pod unutrašnjopolitičkim pritiskom da se bore za albansko pitanje u Makedoniji. Alarmiran je i Berlin. Predsednik nemačko-makedonskog društva, bivši državni sekretar Saveznog ministarstva odbrane Valter Kolbov, upozorava na opasnost od eskalacije nasilja u Makedoniji. 'Lako može da bukne požar', ocenio je Kolbov za list 'Sarbriker cajtung'. Gruevski pokušava da se održi na vlasti raspirivanjem etničkih sukoba. Na pitanje, da li to vodi u novi Balkanski rat, Kolbov ocenjuje da je opasnost velika. On podseća na pucnjavu sa 22 stradalih od pre dve nedelju u Kumanovu i dodaje da mnogo toga govori da je to bila 'inscenirana akcija vlade protiv navodnih albanskih separatista, pokušaj da se izazove mali rat, kako bi se skrenula pažnja sa korupcije u svojim redovima'.“

„Prema Kolbovu, postoje takođe i naznake da sada Rusija, posle Ukrajine, želi da se pozicionira i u Makedoniji. Ruska vlada podržava Gruevskog i osudila je borbe i proteste protiv njega. Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi govori o pokušaju zapadnih krugova da se Makedonija destabilizuje. Sporni makedonski premijer podršku dobija i iz susedne Srbije. Šef Vojnobezbednosne agencije (VBA) Petar Cvetković nedavno je optužio 'zapadne snage' da podržavaju 'projekat Velike Albanije'. U srpskim medijima šire se pravi horor-scenariji, krivci su već pronađeni: iza krize i nemira u Makedoniji stoje Evropska unija i SAD, složni su srpski dnevni listovi i nedeljnici“, piše nemački „Velt“.

Sukob nije etnički

Noje cirher cajtung podseća da je u protekla dva dana u glavnom gradu Makedonije na ulicama protestovalo na desetine hiljada protivnika i pristalica vlade: „Premijer Nikola Gruevski i vođa opozicije Zoran Zaev zato su u utorak (19.5.) bili pozvani u Strazbur od strane evropskih parlamentaraca, koji nastoje da posreduju između političkih protivnika. Brzo rešenje, malo je verovatno. Skandal ili pokušaj puča? Od poslednjih izbora 2014. godine, opozicija bojkotuje parlament i optužuje vladu za lažiranje izbora. Zaev je u februaru počeo sa objavljivanjem dokumenata o priskuškivanju. Opozicija otada traži ostavku vlade i formiranje kabineta eksperata do novih izbora. O tome Gruevski neće ni da čuje. On skandal vidi kao pokušaj puča u koji su upletene i neimenovane strane snage i tajne službe. On ne namerava da kapitulira pred mračnim silama koje zemlju guraju u propast, poručuje Gruevski svojim pristalicama. Podrška za njegovu teoriju stiže iz Moskve, koja upozorava na insceniranu 'šarenu revoluciju'.“

U Briselu, ali i susednim zemljama, vlada sve veća zabrinutost zbog rastuće krize u Makedoniji, piše „Noje cirher cajtung“ i dodaje da ipak, mnogi posmatrači pogrešno tumače sukob kao etnički. „Glavni front borbi se vodi na liniji 'gore-dole', a ne između grupa naroda. Politička elita je multietnička: reč je o makedonsko-albanskoj koalicionoj vladi koja je na vlasti devet godina i koja plen deli preko paralelnih sistema. Isto tako, multietnička je i opozicija. Po prvi put u istoriji zemlje, na protestima u nedelju su bili ujedinjeni Makedonci i Albanci. Ali ta mladica novootkrivene građanske svesti je ranjiva biljka. Najbolje sredstvo protiv nje je – širenje mržnje. Tu taktiku vladanja dobro poznaju političari u Makedoniji, kao i političari u Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić sa pravom je sukobljene strane upozorila na opasnost od etnizacije političkog sukoba. Kada se fitilj jednom zapali, situacija veoma brzo izmiče kontroli i postaje ekstremno opasna”, zaključuje švajcarski list.

Albanci za sada ne izlaze iz Vlade

Berlinski Tagescajtung donosi intervju sa Alijem Ahmetijem, predsednikom najjače albanske stranke u Mekedoniji – Demokratske unije za integraciju (DUI). On bi u aktuelnoj političkoj krizi, ocenjuje list, mogao da odigra ključnu ulogu ukoliko istupi iz vlade Gruevskog. Povodom te ocene, Ahmeti za „Tagescajtung“ kaže da njegova stranka putem dijaloga nastoji da reši sukob suprotstavljenih politički strana. „Ukoliko odmah izađemo iz vlade, to bi krizu samo zaoštrilo. To ne želimo. U okviru dijaloga nužno je razmotriti najvažnije tačke, kao što su sloboda medija i reforma pravosuđa. Naša stranka sledi cilj evroatlantskih integracija. Očekujemo da nas Vašington i Brisel podrže u tim pregovorima. Ne postoje samo sukobi između socijaldemokrata i vladajuće stranke, već i između etničkih grupa. Na pitanje šta žele Albanci, Ahmeti odgovora da su makedonski Albanci stopostotno za integraciju zemlje u EU i NATO. Predsednik DUI dodaje da je u vezi sa najnovijim dešavanjima u Kumanovu mnogo otvorenih pitanja. 'Ni nama do sada nije poznato šta je ta grupa Albanaca tamo želela, koju je organizovao i pomagao. Potrebna nam je detaljna istraga sa međunarodnim standardima. Kada istina izađe na videlo, svima će nam biti od koristi, na Kosovu i u Makedoniji',“ izjavio je Ahmeti u intervjuu za „Tagescajtung“.