Lepota koju ne mogu da unište ožiljci

„Život je suviše kratak da bi se plakalo“, kaže Monika Sing i tvrdoglavo odbija da razmišlja drugačije: „Ne želim da očajavam nad svojom sudbinom i svojom prošlošću“. Kada se ta mlada žena danas pogleda u ogledalo, ona u njemu vidi drugačiju osobu nego pre nekoliko godina – i to ne samo zato što je malo starija, već zato što ona danas ima novo lice. Lice puno ožiljaka koje svedoči o tome šta joj se dogodilo. Bilo je to jednog dana 2005. godine. Tog dana, njen život naprasno je promenio smer. Monika Sing je na ulici polivena kiselinom koja joj je spržila veliki deo lica i tela.

Imala je tada 19 godina i bila mlada, lepa devojka iz Nju Delhija. Puna ambicija i planova. Taj trenutak, kaže, neće nikada zaboraviti: „Strašno me peklo, tako nešto nisam nikada ranije osetila. A ljudi koji su se našli okolo, buljili su u mene, postali su svedoci horor-šou-programa uživo. Bilo je strašno. Dalje ne želim da opisujem.“ Monika je jedva poznavala napadača. Radilo se o muškarcu koji je važio kao stalker: „Bio je opsednut idejom da me oženi. Želio je da sa njim pobegnem, na napustim školu i porodicu.“ Kada ga je odbila, potpuno je izgubio kontrolu. A ona zatim, neko vreme, nad svojim životom.

U periodu od devet godina Monika Sing neprestano se vraćala u bolnici. Gotovo 50 puta je operisana. Veliku podršku našla je u svojoj porodici, pre svega u ocu. I njeni prijatelji su joj pomagali koliko su mogli. Još uvek ponekad ima napade slabosti, nedostaje joj snage, ali uglavnom više nema bolova. Danas, kao 30-godišnjkinja živi u Njujorku gde studira modni marketing. Osnovala je sopstvenu fondaciju i svojim angažmanom želi da ohrabri druge žrtve kojima se dogodilo isto što i njoj.

Super-heroina Prija

U proleće 2016. držala je govor pred Ujedinjenim nacijama i tom prilikom upoznala producenta i reditelja Rama Devinenija. Devineni je nekoliko meseci pre toga upoznao još dve žrtve napada kiselinom. Bio je fasciniran njihovom snagom, ali istovremeno i besan: „Naučio sam da su te žene suočene sa istom stigmom i istim društvenim reakcijama kao žrtve silovanja. Odbojan stav društva koči njihov proces oporavka. Često se na njih gleda kao na krivce i tretiraju se kao zločinci.“

Takvu sliku Devineni, koji je na filmskom festivalu Sandens 2015. za svoj film „The Russian Woodpecker“ nagrađen Velikom nagradom žirija, želi da promeni. Zato je odlučio da tu osetljivu temu širokoj publici približi u obliku stripa „Prijino ogledalo“ (Priya's Mirror). U njemu se na strani super-heroine Prije bori jedna grupa žrtava napada kiselinom. Prija ženama sa ožiljcima pomaže da prevladaju svoje strahove i oslobodi ih iz vlasti jednog demonskog kralja. To je priča puna simbolike.

Stvarnost u kojoj muškarci odlučuju, a žene malo vrede

Lik Prije postojao je i ranije. Ona je već bila glavni lik u jednom prethodnom rediteljevom projektu u kojem je bila žrtva grupnog silovanja. „Prija je prva indijska super-heroina. Njen lik rodio se nakon grupnog silovanja u jednom autobusu u Nju Delhiju 2012. Prijina misija je bila da probudi više saosećanja za žrtve silovanja.“ Ona se bori protiv indijske stvarnosti u kojoj muškarci o svemu odlučuju, a žene malo vrede.

Strip je ostvario veliki međunarodni uspeh i više od pola miliona ljudi skinulo ga je sa interneta. „Predstavljen je u više od 400 članaka širom sveta“, ponosno priča Devineni koji se nada da će i ovaj drugi nastavak biti isto tako uspešan.

„Prijino ogledalo“ je prvi strip koji finansira Svetska banka. On sa svih internet-platformi može besplatno da se skine – na hindiju, ali i na engleskom, italijanskom, španskom i portugalskom. A pripremaju se izdanja i na drugim jezicima. Njegovi autori i inicijatori nadaju se da će on pre svega biti korišćen u školama da bi se promenio način razmišljanja mladih.

Prema navodima humanitarne organizacije Acid Survivors Trust International (ASTI), svake godine oko 1.500 devojaka i žena postane meta napada kiselinom. Nezvanični podaci pokazuju da bi žrtava moglo da bude mnogo više jer one ne govore rado o onome što im se dogodilo. Devineni kaže da „žrtve radije kažu da su se opekle na peći ili nešto slično“. Ne i Monika.

Težak zadatak za crtača

„Nikada se nisam krila, ali mi je taj osećaj poznat. Strah da će ljudi u društvu na tebe da gledaju kao na nešto nenormalno“. Monika je donela odluku da će otvoreno da se suoči s tom situacijom: „Nikada nisam dozvolila da me društvo vidi kao ’jadnu devojku’.“ Možda je i to jedan od razloga što je Monika Sing postala predložak za strip „Prijino ogledalo“. Nacrtao ga je Den Goldman, što za tog umetnika nije bio lak zadatak: „Nisam nikako hteo da preterujem sa ožiljcima i da ih karikiram. Istovremeno, bilo je neophodno pokazati koliko su oni veliki i strašni, inače bi utisak koji strip ostavlja mogao da bude manji.“ Na kraju,  Goldman je našao izlaz iz dileme: „Prvo sam nacrtao normalna lica, a onda sam im dodao ožiljke.“

Svoje crteže je pre objavljivanja pokazao svim ženama čija je lica koristio kao predložak. Hteo je da one budu s njima zadovoljne: „To je veoma osetljiva tema i ja ni u kom slučaju nisam hteo da ih prikažem tako da one ne budu zadovoljne.“

Monika je u svakom slučaju veoma zadovoljna. Odjek je fenomenalan, kaže. „Svi obožavaju strip. Ljudima je potrebna heroina od krvi i mesa s kojom mogu da se identifikuju.“ Monika sebe ne vidi kao žrtvu: „Ja sam samouverena, obrazovana i jaka žena – više od samo još jedne žrtve koja je preživela napad.“ Samo, da li je srećna: „Ne, ne bih rekla da sam srećna. Ali sam duhovita i naučila sam da izađem na kraj sa svojom situacijom. Moji aduti su moje samopouzdanje i moje obrazovanje. Kada čovek ima dobro srce i kada je pametan, onda je, ja mislim, i lep.“