Kuda ide Libija?

Sve nade su polagane u 24. decembar, dan kada će se održati izbori u Libiji. Međutim, tri meseca pre tog datuma, situacija na terenu postaje sve lošija.

Prošle nedelje je donji dom libijskog parlamenta sa sedištem u Tobruku, tzv. Predstavnički dom, povukao podršku „vladi nacionalnog jedinstva“ čije je sedište u Tripoliju. To međutim ne bi trebalo da se preterano odrazi na premijera Abdulu Hamida Mohameda Dbejbaha, jer je njegov glavni zadatak ionako bio da pripremi predsedničke i parlamentarne izbore prema okvirima koje su podržale UN.

-pročitajte još: Povratak Gadafija?

Parlament je do sada usvojio samo zakon koji reguliše predsedničke izbore, ali ne i onaj za parlamentarne, koji su zakazani za isti dan. Nedavno je Dbejbah izrazio zabrinutost rekavši da Libija možda još nije spremna za izbore.

Plan UN isključuje mogućnost da se sam Dbejbah kandiduje za predsednika, ali ne mali broj Libijaca, pre svega na zapadu, ne bi se protivio njegovoj kandidaturi. S obzirom na to da usvojeni Zakon o predsedničkim izborima predviđa da državni službenici moraju da suspenduju svoja mesta u državnoj službi tri meseca pre izbora, on bi morao da se povuče da bi se pridružio trci.

Ko namerava da se kandiduje?

Najverovatnije je upravo to razlog zbog kojeg se predsednik parlamenta Agila Saleh već povukao sa te funkcije, nakon što je ranije ove nedelje ratifikovan Zakon o predsedničkim izborima.

„Saleh je bio na listi sankcija, ali su ga EU i UN skinuli sa te liste, s ciljem da se omogući nastavak tranzicije“, objašnjava za DW Viržin Kolombje, honorarna profesorka na Institutu Evropskog univerziteta u Firenci koja prati situaciju u Libiji.

Ona je ubeđen da bi na listi sankcija trebalo da bude još jedno ime: general Kalifa Haftar. Taj moćnik sa istoka zemlje, koji je bio odgovoran za ratnu epizodu 2019. godine, takođe je ove sedmice odstupio sa položaja komandanta libijskih oružanih snaga. Zato se može smatrati da on namerava da se kandiduje za predsednika.

„Dva glavna potencijalna kandidata do sada su veoma sporne ličnosti. To ne sluti na dobro kada je reč o budućnosti političke tranzicije“, kaže Kolombje za DW.

Sami Hamdi, generalni direktor londonske kompanije „Međunarodni interesi“ koja se bavi procenama globalnih rizika, takođe sa skepsom gleda na ta dva kandidata sa istoka Libije. „Činjenica da Haftar i Saleh nameravaju da učestvuju u izbornoj trci, pokazuje da oni nisu u potpunosti na istoj strani, kaže Hamdi za DW. Prema njegovom mišljenju, za Haftara je to u svakom slučaju dobitna kombinacija: „Ako pobedi, on je predsednik. Ako izgubi, vratiće se i preuzeti vojsku, i ostaće relevantan faktor s obzirom na moć koju armija ima na istoku.“

Poznato ime

Drugi potencijalni kandidati verovatno će uskoro ući u trku za predsednika. Saif al Islam Gadafi, jedan od sinova dugogodišnjeg vladara Moamera el Gadafija svrgnutog 2011, već je izrazio interesovanje za kandidaturu.

„Čini se da je veliki broj međunarodnih aktera voljan da zaigra na tu kartu“, kaže Hamdi: „Ako Saif al Islam bude pokazao da ima snagu na terenu, on bi mogao da bude kandidat i Turske i Rusije.“

Plaćenici još uvek u Libiji

Uticaj te dve zemlje u Libiji je ogroman. Prema podacima UN, u toj zemlji se nalazi više od 20.000 stranih plaćenika i vojnog osoblja iz Turske, Rusije, Sudana i Čada. Za UN je njihovo uklanjanje jedna je od ključnih tačaka sporazuma o prekidu vatre potpisanog prošlog oktobra, koji je otvorio put za održavanje izbora. Međutim, do sada se na terenu ništa nije promenilo.

„Svi su još tamo“, potvrđuje Kolombje, ali kaže i da njihovo prisustvo ima i svoju pozitivnu stranu: „Nije bilo većih sukoba u regiji Tripoli ili oko Sirta u severnom priobalnom području. Barem se prekid vatre održava, čak i ako je situacija na jugu nestabilnija.“

-pročitajte još: Neuspeh intervencionističke politike Zapada u Avganistanu, Iraku i Libiji

Ekspertkinja iz Firence ne veruje da će plaćenici uskoro da odu. „U osnovi nema nikoga ko bi obezbedio da se sporazum i sprovede, misija UN postala je veoma slaba. Oni ne uspevaju da izvrše pritisak ni na spoljne ni na domaće aktere, i ne mogu igraju ulogu garanta sporazuma.“

Najbolji i najgori scenario

Sami Hamdi je uveren da izbori nemaju mnogo veze s tim da Libijci biraju svoje vođe: „Radi se o tome da libijske stranke i libijske vojskovođe uđu u okvire vladavine ili zajedničke saradnje.“

Prema Hamdijevom mišljenju, nerealno je očekivati da se dogodi najbolji scenario: „To bi bilo da se održe izbori, da Libijci izađu i glasaju za poslanike parlamenta i predsednika, a da posle stranke te rezultate i prihvate.“

Verovatnije je, kaže, da neće biti jasne većine i da politički rivali neće prihvatiti rezultate izbora. To podrazumeva povratak na status kvo, što podrazumeva slabu vladu, podelu između istoka i zapada, brojna bezbednosna pitanja.

„Ali ako je najgori scenario još jedan rat, onda je bolje da nastavimo s ovim izborima“, kaže Hamdi. Njegova jedina nada je da bi izborni proces mogao da dovede do neke nove situacije koja bi na kraju omogućila da sporove reši sledeća generacija Libijaca.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.