Krvavo zlato – poslovi belgijskog švercera u Ugandi

Sredinom septembra, nakon velikih kiša, došlo je do teške nesreće u rudniku zlata. Zbog klizanja tla se rudnik urušio i zatrpao mnoštvo rudara. U danima nakon toga se još jedino moglo izvući više od pedeset mrtvih tela većinom mladih rudara.

Da se to dogodilo bilo gde u Evropi, to bi bila vest o kojoj bi danima brujali svi mediji. Ali ta nesreća se dogodila na istoku Demokratske Republike Kongo pa je tako bila tek malena vest novinskih agencija koju je jedva neko na Zapadu i objavio.

Takve nesreće se često događaju u Kongu, posebno u tom području koje je već decenijama u raljama raznih bandi i paravojski. I jedva koga još zanima neviđena patnja ljudi koji se tako bore za preživljavanje:

„Donosimo sami svoje lopate, sami se brinemo za opremu. Sami kopamo rupe za rudnik. Činimo jednostavno sve kako bismo našli zlato. A to znači i da nas ništa ne može spasiti od takvih katastrofa“, kaže jedan od rudara.

To su sve tek nadničari koji dobijaju tek par evra na dan. „Sigurnosna oprema“ se svodi ponekad na solidne cipele, a svako ko silazi u takav rudnik ne zna hoće li i tog dana izaći.

Zlato i bogatstvo odlaze negde drugde: DR Kongo ima ogromna rudna bogatstva, ali ljudi žive u teškoj bedi. Glavnu reč vode paravojske koje čine šta im je volja – ubijaju, pljačkaju, siluju.

Prokletstvo zlata

A oružje lako mogu kupe od zlata i drugih bogatstava koja se tamo nalaze, objašnjava Filip Šite iz nemačkog Ureda za geologiju i sirovine.

„Na istoku Konga preko dvadeset godina vlada sukob koji vode naoružane grupe i koje su najčešće negde u blizini tamošnjih rudnika. One se protivzakonito bogate eksploatacijom i trgovinom sirovinama, posebno zlatom. Zapravo je zlato najvažnija tačka sukoba koji trenutno imamo na istoku DR Konga“, kaže Šite.

To je posao koji godišnje donosi oko jedne milijarde dolara. Trgovina takvim zlatom daleko je od legalnih kanala: čim izađe iz zemlje, ono potone u ilegalne puteve šverca.

Jedan od glavnih prodavaca je takozvana Afrička rafinerija zlata, osnovana 2014. Tamo tvrde da sve rade u skladu sa propisima.

Ta rafinerija ne posluje u Kongu, nego u susednoj Ugandi koja ima daleko manja nalazišta od Konga. Uprkos tome se predsednik Ugande Joveri Museveni hvali rekordnom količinom izvezenog zlata – preko 100 miliona evra mesečno se prihoduje od ovog plemenitog metala.

„I kako smo zaradili toliko novca od našeg zlata?“ – skromno se nedavno pitao predsednik Museveni u govoru o ekonomiji svoje zemlje. „Zato što sam poslušao ljude koji se razumeju u te stvari. Rekli su mi šta treba da radim. Jer ja se ne razumem u zlato. Ja sam odrastao kao pastir. Ja se ne bavim kamenjem, nego govedima“, objasnio je prvi čovek Ugande.

Švercer pod predsedničkom zaštitom

No dobro se zna ko su ti „ljudi“ koje je poslušao i koji onda uživaju i zaštitu predsednika: to je Belgijanac Alen Gec, osnivač Afričke rafinerije i jedan od najbogatijih ljudi Afrike. On je sin u Africi poznatog trgovca zlatom koji je uveliko oblikovao današnju praksu trgovine tim metalom.

Gec je i rafineriju sagradio u neposrednoj blizini predsedničke palate Musevenija u Entebeu, bivšem glavnom gradu zemlje smeštenom na Viktorijinom jezeru.

„Mi smo ponosni producenti i izvoznici prvoklasnih zlatnih poluga“, izjavio je Gec prošle godine. „Te zlatne poluge su poznate u čitavom svetu kao proizvod Ugande.“

Jedini je problem – one to najvećim delom nisu. Ujedinjene nacije su u nedavno objavljenom izveštaju došle do zaključka da preko 95 odsto zlata koje izvozi Uganda zapravo potiče iz drugih zemalja.

Nije teško doći do zaključka da se u kotlovima Afričke rafinerije zapravo topi zlato koje je stiglo iz DR Konga. Nakon što je rafinirano i rastopljeno, teško je dokazati poreklo zlata, ali stručnjaci UN navode dva nezavisna izvora koji su njihovim istražiteljima potvrdili da se tamo posluje s one stranu zakona i međunarodnih propisa.

Ipak, Alen Gec je slobodan čovek i nikad nije odgovarao za neki prestup. Doduše, u njegovoj Belgiji je pravosnažno osuđen za pranje novca, ali tek na uslovnu kaznu. A u međuvremenu se posao nastavlja.

Za Filipa Šitea je najveći problem što kupce zlata praktično uopšte ne zanima odakle dolazi ta plemenita kovina. „Mi s drugim međunarodnim partnerima sve to posmatramo već deset godina i sigurno će još potrajati dok, nadajmo se, sve to ne dođe pod bolji nadzor“, kaže nemački službenik.

Jer glavni prekupac zlata u Ugandi nije neka zemlja Zapada, nego Dubai – i odatle zlato odlazi diljem sveta. I brzo nestane svakog traga da je to zlato nekad bilo pod zemljom Konga i da ga je izvadio rudar koji je možda u međuvremenu stradao.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android