Mlada krv u starim mozgovima
4. novembar 2017.
Ove sedmice u Bostonu, u SAD, predstavljeni su rezultati jednog jedinstvenog istraživanja. Osamnaest pacijenata koji pate od demencije, nekoliko nedelja je dobijalo krvnu plazmu, koju su naučnici prethodno dobili iz krvi muškaraca starih između 18 i 30 godina. I pored malog broja učesnika, istraživanje o krvnoj plazmi je praćeno sa velikim zanimanjem, jer se za lekom protiv demencije – i smrtonosne Alchajemerove bolesti – već decenijama traga.
Farmaceutska industrija veoma zainteresovana
Mogućnost da krvna plazma može se upotrebi za jačanje i očuvanje moždanih ćelija ne privlači pažnju samo nauke, već i farmaceutske industrije.
Dvojica naučnika koja su učestvovala u istraživanju, Karoli Nikolić i Toni Vis-Korej, pre tri godine su zato osnovali svoju firmu u kalifornijskom San Karlosu. Nazvali su je „Alkahest" što otprilike znači „životni eliksir“ ili „izvor mladosti“.
Kompatibilnost krvi
Prvi cilj istraživanja bio je da se ispita kompatibilnost upotrebljene krvne plazme kod osamnaest pacijanata, koji pate od lakšeg oblika Alchajmerove bolesti. Krvna plazma koja je korišćena sadržavala je između 400 i 500 različitih proteina, koji bi trebalo da ojačaju nervne ćeliji i po mogućstvu ih i podmlade, objašnjavaju naučnici Vis-Korej i Nikolić. Dvoje pacijanata je moralo da prekine testiranje.
Pored toga naučnici su i kroz petnaest standardizovanih testova ispitavali i stanje pacijenata, pre, za vreme i nakon transfuzije plazme. Kod samo dva, od petnaest testova, zabeleženo je poboljšanje stanja pacijenata, kažu naučnici.
Oni sami upozoravaju da uspeh tretmana ne bi trebalo preceniti, jer se radi o isuviše malom istraživanju i zato što se podaci o stanju pacijanata delimično baziraju na subjektivnim ocenama medicinskog osoblja.
Izvor mladosti za miševe
Ali već u jednom ranijem eksperimentu sa životinjama, istraživač Vis-Korej i njegove kolege su pokazali da proteini iz mlade krvne plazme mogu da poboljšaju kognitivne sposobnosti takozvanih Alchajmer-miševa. Naučnici još uvek međutim ne znaju koji proteini imaju efekat podmlađivanja moždanih ćelija.
Doduše već sumnjaju na jedan određeni protein – i to su već prijavili kao patent – ali ipak smatraju da je reč o uticaju više različitih proteina.
Sprečiti negativne efekte
U krvi takođe postoje i proteini koji više negativno utiču na rast ćelija, tako što recimo izazivaju upale. U budućim istraživanjima će pokušati da se spreče ti negativni efekti i da se istovremeno ojača delovanje proteina koji doprinose očuvanju moždanih ćelija, objašnjava Nikolić. Da li će isti rezultati biti i kod ljudi, prethodno mora da se istraži kliničkim ispitivanjima.
ard,dpa