Svake sekunde jedan čovek postajaće dementan

Do 2050, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predviđa da će se broj dementnih podići od sadašnjih 36 miliona na više od 115 miliona. Međutim, sistemi zdravstvene zaštite, naročito u siromašnim zemljama, nisu spremni da pruže negu tolikom broju starijih bolesnika. Čak i u bogatijim zemljama prepozna se samo od jedne petine do jedne polovine slučajeva. Zato u prvom globalnom izveštaju o demenciji, SZO i.Međunarodna agencija za borbu protiv Alchajmerove bolesti apeluju na države da poboljšaju zdravstvenu zaštitu pre nego što bude kasno.

Biti star ne znači biti dementan

Martin Princ, profesor Epidemološke Psihijatrije na Kraljevskom Koledžu u Londonu, kaže da je demencija oboljenje, a ne prirodna posledica starenja. „Zapravo, većina stogodišnjaka ne pati od demencije“, kaže Princ.

Demencija je poremećaj mozga, najčešće hroničan. Simptomi se javljaju uglavnom posle 75. godine, a izaziva je nekoliko moždanih oboljenja koja utiču na sećanje, mišljenje i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Uzrok je najčešće Alchajmerova bolest – skoro 70 posto slučajeva.

Vaskularna demencija, koji izazivaju problemi sa krvnim sudovima u mozgu, jedna je od najčešćih tipova demencije posle Alchajmerove i, za razliku od nje, može se sprečiti. „To se postiže borbom protiv faktora rizika – poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, gojaznosti, pušenja i nedovoljne fizičke aktivnosti“, kaže Šekar Saksena, direktor programa za mentalno zdravlje i zavisnost Svetske zdravstvene organizacije

Rastući problem u zemljama u razvoju

Demencija još uvek nije preveliki problem u zemljama u razvoju, jer je prosečni životni vek isuviše kratak. To će se verovatno promeniti sa rastom stanovništva i poboljšanjem zdravlja, naročito u Aziji i Africi. Princ kaže da postoji ogromna neobaveštenost o ovom problemu u zemljama u razvoju. Mnoge vlade pretpostavljaju da će članovi šire porodice preuzeti brigu o bolesnicima kao što se to radilo u prošlosti. Međutim, društvo se menja. Sve veći broj ljudi nemaju decu ni članove šire porodice koje bi im pružile negu, finansijsku podršku i smeštaj.

Po izveštaju SZO godišnje se potroši preko 600 milijardi dolara za brigu i lečenje dementnih osoba, i ta svota će najverovatnije rasti, zbog čega neki zvaničnici nazivaju demenciju tempiranom bombom. Ipak, samo nekoliko zemalja ima strategiju za borbu protiv bolesti.

Poziv na akciju

Za Marka Vortmana, direktora Međunarodne agencije za borbu protiv Alchajmerove bolesti, statistika je zastrašujuća. Svake četiri sekunde neko oboli od demencije, ističe Vortman. Pre samo 10 godina to se dešavalo na svakih sedam sekundi. „Pa ako pogledamo u budućnost, može biti blizu jedan slučaj u sekundi 2050“, kaže Vortman. Za njega je to poziv na buđenje.

Izveštaj preporučuje rano dijagnoziranje i širenje informacija o demenciji. Pored toga se ohrabruju programi podrške, i za pacijente i za staratelje. Za demenciju još uvek nema leka, ali se kvalitet života onih na koje ta bolest utiče može značajno poboljšati. „Moramo da delamo, da nekako zaustavimo ovu epidemiju“, ističe Vorman.

Autori: Liza Šlajn, Ženeva / Darko Janjević
Odg. urednik: Nemanja Rujević