Kriza oko Ukrajine: brojne diplomatske i druge aktivnosti

Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u nedelju u američku prestonicu Vašington u svoju inauguracionu posetu. Tamo će se u ponedeljak sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Na sajtu nemačke Vlade, piše: „Aktuelna pitanja bezbednosti u Evropi i ophođenje sa Rusijom biće centralna tema posete SAD. Međutim, na dnevnom redu su i druge važne teme, počev od prioriteta nemačkog predsedavanja G7 i borbe protiv pandemije korone do pitanja svetske trgovine.“

Pre polaska za Vašington, kancelar Olaf Šolc se osvrnuo na razmenu sa važnim nemačkim partnerima u vezi sa krizom u Ukrajini. „Bliska koordinacija između evropskih partnera i sa SAD je veoma važna“, rekao je on za „Bild am zontag“.

„Cilj je da se Kremlju prenese zajednička poruka: Kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine imaće teške posledice po Rusiju – politički, ekonomski i geostrateški. U tome se slažu svi evropski saveznici.“

Prema informacijama ovog lista, kancelar je u petak telefonirao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskim premijerom Borisom Džonsonom, a potom su u subotu takođe telefonom razgovarali Makron i Džonson.

U ponedeljak francuski predsednik Emanuel Makron putuje u Moskvu gde će razgovarati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Potom Makron, a i poljski predsednik Andžej Duda žele da dođu u Berlin. Osim toga, u glavnom gradu Nemačke će gostovati šefovi država i vlada tri baltičke države Litvanije, Letonije i Estonije. Svi ovi razgovori su vezani za ukrajinsku krizu.

Berbok putuje u Ukrajinu

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok putuje u ponedeljak u Ukrajinu. Kako je saopštila portparolka ministarstva spoljnih poslova, Berbok će se sastati sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim i ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom.

U kasnim večernjim satima, Berbok će otputovati u istočnu Ukrajinu, gde planira da u utorak poseti takozvanu liniju kontakta između ukrajinskih vladinih trupa i separatista koje podržava Rusija u zoni sukoba u Donbasu. Portparolka je rekla da ministarka hoće lično da stekne uvid o tamošnjoj vojnoj i humanitarnoj situaciji.

Ovo putovanje je istovremeno priprema za posetu kancelara Olafa Šolca koji planira da u ponedeljak 14. februara poseti Kijev. Za dan kasnije (15.2.) najavljena je poseta Moskvi i susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Sankcije i Severni tok 2

Zbog masovnog raspoređivanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, Zapad strahuje da bi Rusija mogla da napadne susednu zemlju. SAD, Nemačka i druge zapadne zemlje zapretile su Moskvi oštrim sankcijama. Tu se pre svega radi o nemačko-ruskom gasovodu Severni tok 2, koji je završen, ali nije pušten u rad. Taj projekat je žestoko kritikovan od strane brojnih zapadnih partnera nemačke Vlade - pre svih Sjedinjenih Američkih Država.

Među socijaldemokratama u Nemačkoj je sporno pitanje razmera mogućih sankcija Rusiji.

Nemački ministar privrede Robert Habek iz stranke Zeleni u subotu je jasno dao do znanja: „Ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, moguće su sve sankcije koje su pogodne da primoraju Rusiju da se povuče.“

Situacija je trenutno nesigurna, cilj mora biti deeskalacija. „Istovremeno je ispravno da se SAD i EU jednoglasno kažu: ako Rusija napadne Ukrajinu, platiće za to visoku ekonomsku cenu.“

Habek je istovremeno upozorio na posledice puštanja u rad gasovoda Severni tok 2:

„Geopolitički, Severni tok 2 ne samo da pogoršava zavisnost od ruskog gasa, već se i fokusira na put snabdevanja koji je ranjiv. Moramo bolje da se pripremimo za sledeću zimu. Geopolitička situacija primorava Nemačku da stvori druge uvozne opcije i diverzifikuje nabavku, uključujući infrastrukturna pitanja.“

NATO pojačava trupe na severu i istoku Evrope

Američki predsednik Džozef Bajden najavio je jačanje istočnog krila NATO usred koncentracije ruskih trupa u blizini Ukrajine.

Ukupno 1.700 vojnika treba da bude poslato iz Sjedinjenih Država u zemlju partnera NATO, a još 300 u Nemačku. Zauzvrat, 1.000 američkih vojnika treba da bude prebačeno iz Nemačke u Rumuniju.

Prve američke trupe stigle su u petak u Nemačku, u Vizbaden, a u subotu i prvi dodatni američki vojnici u Poljsku, glavni kontingent se očekuje u nedelju.

Pre nešto više od nedelju dana, SAD i Danska su već premestile borbene avione u baltičke države. Prema navodima estonske vojske, šest borbenih aviona F-15C Eagle sletelo je u vojnu bazu Amari. Dansko vazduhoplovstvo poslalo je četiri borbena aviona F-16 u Litvaniju kako bi ojačalo vazdušni nadzor NATO-a.

Ruski borbeni avioni u Belorusiji

U međuvremenu, Rusija je u Belorusiju prebacila borbene avione Suhoj Su-25SM. Ministarstvo odbrane u Moskvi saopštilo je da su letilice do vojnih aerodroma u oblasti Brest u blizini granice sa Poljskom stigle iz više od 7.000 kilometara udaljenog Primorja na Japanskom moru. Ministarstvo nije dalo informacije o tačnom broju letilica.

Vojne vođe Belorusije i Rusije su više puta isticale da je raspoređivanje trupa isključivo u svrhu obuke. Predviđeno je da se taj vazdušni manevar održi od 10. do 20. februara.

Kina i Rusija protiv širenja NATO i uticaja SAD u Indopacifiku

Istovremeno sa zbijanjem redova evroatlantskih partnera, diplomatskih aktivnosti je bilo i među evroazijskim partnerima. Otvaranje 24. Olimpijskih igara, koje je bojkotovala većina zapadnih političara, bio je povod da se petak i subotu održi niz sastanaka visokih predstavnika tridesetak država sa kineskim domaćinima, ali i međusobno.

Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin su u petak na sastanku u Pekingu usvojili zajedničku deklaraciju u kojoj su se između ostalog usprotivili proširenju NATO.

Prema Kremlju, deklaracija „odražava zajedničke stavove Rusije i Kine o glavnim globalnim pitanjima, uključujući bezbednosna pitanja“. Putin i Đinping su izrazili „duboko zabrinuti” za međunarodnu bezbednost.

Lideri Rusije i Kine se slažu da NATO predvođen SAD treba da napusti „ideološki pristup iz doba hladnog rata“ i da poštuje „suverenitet, bezbednost i interese drugih zemalja“.

„Nijedna država ne bi mogla ili ne bi trebalo da svoju bezbednost tretira izolovano od globalne bezbednosti i na račun bezbednosti drugih država“, navodi se u deklaraciji.

Oni se takođe slažu u odbijanju uticaja SAD u indo-pacifičkom regionu. Prema zajedničkom saopštenju, to je „negativno za mir i stabilnost“ u tom regionu. Moskva i Peking su „ozbiljno zabrinuti“ zbog intenzivirane vojne saradnje SAD sa Australijom i Velikom Britanijom u Indo-Pacifiku. AUKUS pakt, trilateralni vojni savez između SAD, Australije i Velike Britanije potpisan je u jesen 2021.

Politika i energenti

Kina je i pre ovoga jasnije stala na stranu Moskve u sporu Rusije sa zemljama NATO oko Ukrajine. Prošle sedmice je za bezbednosne brige Rusije rekla da su „legitimne“ da ih treba „shvatiti ozbiljno i pozabaviti se njima“.

Pre sastanka Putina i Si Đinpinga, ministri spoljnih poslova Rusije i Kine već su demonstrirali jedinstvo. Obe strane su usaglasile svoje stavove o ukrajinskoj krizi, Avganistanu, Severnoj Koreji i drugim međunarodnim i regionalnim pitanjima, rekli su Sergej Lavrov i Vang Ji u Pekingu posle razgovora. „Kina je voljna da radi sa Rusijom na produbljivanju dugogodišnjeg prijateljstva i sveobuhvatne strateške koordinacije između dve zemlje“, rekao je Vang Ji.

Osim toga, dvojica ministara su pripremili paket od 15 bilateralnih sporazuma koji bi trebalo da su potpisani tokom posete Putina Pekingu.

Kina sve više kupuje gas u Rusiji i kaže da uvozi više energije i sirovina iz Rusije nego iz bilo koje druge zemlje. Putin je sada najavio da će povećati isporuke prirodnog gasa Kini, navodno je reč o deset milijardi kubnih metara godišnje. Bilo je govora i o isporukama ugljovodonika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.