Kriza Italije je i kriza Evrope
23. maj 2018.
„Populisti bi što pre trebalo da budu stavljeni na probu“, pišu Mitelbajeriše cajtung i Augsburger algemajne*:
„Sprovođenje predizbornih obećanja, kao na primer uvođenje bezuslovnog mesečnog prihoda za nezaposlene, snižavanje starosne granice za odlazak u penziju, i smanjenje poreza – nije zločin. I kada je reč o izmenama ugovora EU, populisti su još u predizbornoj kampanji i za vreme koalicionih pregovora ublažili svoje pozicije. Nema više govora o izlasku iz evrozone. Sada mora da se pokaže koliko će toga ostati od njihovog brzog kursa kada Liga i pokret Pet zvezda stvarno budu na vlasti“.
Listovi Frankfurter rundšau i Kelner štat ancajger* pišu: „U Italiji će se uskoro na vlasti naći koalicija čije noseće stranke odbacuju Evropu u njenoj sadašnjoj formi. Oni takođe ne drže mnogo do važećih dogovora u okviru monetarne unije. Jedan od partnera, Liga, otvoreno je netrpeljiv prema strancima i nacionalističan. Italija je u Evropi ’teška kategorija’. Ako ekonomski počne da se sapliće, ostatak zajednice će teško moći da je održi na nogama. Ukoliko se na planu unutrašnje i izbegličke politike udalji od temeljnih vrednosti EU, neće više imati oslonca u drugim zemljama. Nemačka, Francuska i vrhuške briselskih institucija bi uskoro morali da razgovaraju sa vođama koalicije. Poruka: prestanite da dižete buku i sanjate – vi ugrožavate vašu i našu budućnost.“
„Kriza Italije je i kriza Evrope. Brisel, Berlin i Pariz bi zaista morali da se više okrenu jugu Evrope“, piše Tagesšpigel: „Višegodišnja drama sa Atinom ne bi smela da se ponovi sa Italijom, jer ako treća po snazi evropska privreda propadne, preti raspad EU. To se može razumeti: Italija – sa najdužom sredozemnom obalom - s pravom oseća da je zapostavljena sa svojim imigrantima. A stopa nezaposlenosti među mladima od 50 odsto na jugu zemlje traži investicije u obrazovanje i rad. Predsednik Makron je shvatio evropsku krizu, ali kancelarka Merkel do sada nije dala nijedan odgovor. Nemce u Italiji već dugo smatraju samo onima koji su se obogatili na politici štednje – na račun drugih. Samo onaj ko ozbiljno shvati tu kritiku, može da, obrnuto, traži od drugih i veću samokritiku, da bi tražio da Rim sprovede zaista neophodne reforme.“
Frankfurter algemajne cajtung: „Spajanje dve partije koje su kritične prema Evropi i koje su u prvi mah ipak odustale od istupanja iz monetarne unije, ali inače žele da vrate Italiju na kurs rasta novim dugovima, ne donosi ništa dobro. Novi sukobi prete na mnogim političkim poljima, pa i na planu spoljne politike. Možda će veliko zlo izostati, možda će se negativna predviđanja ispostaviti kao preuranjena. No, oni koji se sećaju krize u koju je Grčka survala monetarnu uniju i EU, neće tek tako prihvatiti da treća po veličini evro-zemlja vodi politiku neodgovornosti i iluzija. Italija je osnivačka evropska zemlja. Iz toga proizilaze odgovornosti i obaveze prema partnerima.“
Mediji pišu i da je budući italijanski premijer Đuzepe Konte lažirao informacije iz svoje biografije. Tako Špigel onlajn piše da „su stanice njegove akademske karijere bile neki od najrenomiranijih univerziteta na svetu. Sorbona u Parizu, Kembridž u Velikoj Britaniji, Jejl i Njujork univerzitet (NYU) u SAD. Tako to piše u biografiji 53-godišnjeg univerzitetskog profesora u Firenci i Rimu – koji važi kao budući premijer Italije.“
„No, u utorak se digla prašina zbog izveštaja da je on ulepšao svoju biografiju. Najpre je Njujork tajms citirao jednu portparolku Ujedinjenih nacija rečima da tamo neko po imenu Đuzepe Konte nije bio ni student ni nameštenik fakulteta te da tamo nije imao nikakav zvaničan status. Konte je između 2008. i 2014. imao samo dozvolu da za svoja istraživanja koristi biblioteku za pravne nauke, rekla je ta portparolka. Osim toga, on je jednog profesora prava sa NYU pozvao da bude član uprave jednog italijanskog desničarskog magazina.“
* Upadljivo je da se isti komentari objavljuju u više listova
Priredio Saša Bojić