Kosovo: Srbi između barikada i šikaniranja

Drugi put u manje od šest meseci, na severu Kosova opet barikade. U subotu (10. decembar) popodne telefoni Srba sa severa Kosova su počeli da odzvanjaju, isprva sa najavama o postavljanju barikada, a onda i potvrdama o njihovim lokacijama.

Oglasile su se i sirene za vazdušnu opasnost, koje na severu Kosova odavno ne predstavljaju signal da se traži sklonište, već poziv da se izađe na ulicu jer se dešava neka akcija Kosovske policije.

Telefoni nisu prestajali da zuje ni tokom noći, širile su se informacije o incidentima od kojih bi tek poneka bila potvrđena, a u Severnoj Mitrovici su odzvanjale snažne detonacije. Topovski udari i šok bombe postali su obavezan deo večernjeg ambijenta, a u četvrtak su bačene i dve prave razorne bombe na kancelariju kosovske opštinske izborne komisije.

Vanredni izbori za gradonačelnike raspisani su nakon masovnih ostavki oko tri hiljade političkih predstavnika i radnika kosovskog javnog sektora iz srpske zajednice.

Srbi su se protivili organizovanju ovih izbora bez ispunjenja uslova za povratak u institucije i sprečavali izborne komisije da uđu u predviđene kancelarije.

Za Srbe je odlazak uvek opcija

Dok su se barikade postavljale u subotu, kosovska predsednica Vjosa Osmani donela je odluku da izbore odloži, ali je bilo kasno jer je ta kriza već rodila novu. Zbog navodnog organizovanja bombaškog napada na kancelariju opštinske izborne komisije, na Jarinju je uhapšen Srbin, bivši kosovski policajac.

Njegovo hapšenje bilo je treće takvo u dva dana, a pored narušavanja ustavnog poretka, poput ostalih, najnoviji osumnjičeni tereti se i za „teroristički napad“.

Pre svega ovoga, buktala je kriza sa registarskim tablicama koje je razrešena tek u produžecima finala na ivici sukoba. I takva atmosfera vlada već nekoliko godina, kaže za DW Milan Dobrić iz Severne Mitrovice.

„Ni sam više nisam siguran zašto sam ovde. Verovatno jer volim ovo mesto u kojem sam rođen, gde sam odrastao i gde su ljudi koje volim“, kaže Dobrić za DW. „Možda se ne branimo oružjem ali se branimo onim što imamo, životima ili makar ostatkom vremena koje nam je preostalo.“

Dobrić se dao u privatni biznis i tako pokušava da izbegne jednu od tri klasične opcije: odlazak, ulazak u stranku i državni posao, ili rad u nekoj od nevladinih organizacija. „Deluje kao da je sav trud tih osoba koje rade u civilnom sektoru uzaludan, ne zato što oni rade loše, već zato što ih sistemi ne shvataju za ozbiljno.“

„Srpski sistem vas vidi kao izdajnike i strane plaćenike, a kosovski sistem kao izvor dodatnog prihoda i prilike da naprave poneku fotku za društvene mreže kako bi pokazali da ipak nešto rade i da Kosovo kao država u stvari liči na državu“, dodaje naš sagovornik.

Specijalci plene vino

Za kosovsku vladu, ako kosovski Srbi nisu „korisne budale“, onda su „maskirani kriminalci“, „teroristi“, „grupe koje destabilizuju Kosovo u ime Srbije“.

Većinu tih epiteta lepi im ministar unutrašnjih poslova Kosova Đeljalj Svećlja koji je svojevremeno ometao glasanje u sali kosovskog parlamenta bacanjem suzavca.

Kao kriminalci su se osetili i u četvrtak kada su u Velikoj Hoči brojne kamere zabeležile višečasovnu dramu oko zaplene preko 40.000 litara vina od srpske porodice, koja nije imala uredno registrovanu firmu.

Akciju kosovske carine podržala je Specijalna jedinica Kosovske policije kao i Albanski pripadnici KFOR-a. Srbi širom Kosova gledali su na scene iz Velike Hoče sa mučninom.

„Bila je to jasna poruka svim Srbima da ovde nema mesta za njih. A ovaj problem nije nastao u četvrtka, već dugi niz godina meštani imaju problem sa prodajom vina“, kaže Aleksandar Šavelić, mladić koji živi u ovom mestu čuvenom po vinu.

I dok se na društvenim mrežama razvijala debata o tome koliko je vlasnik vinarije kriv, retko ko se zapitao gde je to još kosovska carina išla sa specijalnom policijom da zatvara porodični biznis.

Velika uznemirenost

U Veliku Hoču, enklavu u kojoj živi nekoliko stotina Srba, dolazi se brdovitim predelom prošaranim vinovim lozama. Na ulazu u selo je spomenik kidnapovanim i ubijenim Srbima iz Orahovačke opštine – njih 84.

Spomenik koji je često meta vandala podsetnik je da ulazite u mesto u kojem brojne porodice, među kojima i Šavelićeva, imaju jednog ili više članova porodice koje su između 1998. i 2000. kidnapovali ili ubili pripadnici UČK.

„U mestu se oseća velika uznemirenost, a naročito kod porodica koje su doživele kidnapovanja i mučenja svojih najmilijih“, kaže on za DW. Brojne od tih porodica iznova su preživele traume stare preko dve decenije.

Ali, ne razmišlja o napuštanju rodnog mesta. „Kao nekome ko je rođen ovde, nisu mi nimalo prijatne ovakve scene, ali svakako bih voleo da ostanem i vidim svoju budućnost na Kosovu i Metohiji uprkos svemu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.