Kosovo polaže velike nade u vašingtonski sastanak
1. septembar 2020.
Delegacija Kosova, sa premijerom Avdulahom Hotiijem na čelu, otputovala je na poziv Bele kuće u Vašington. Sastanak sa predstavnicima Srbije organizovali su savetnik za nacionalnu bezbednosti Robert O’Brajen i specialni izaslanik predsednika Trampa za dijalog Kosova i Srbije, ambasador Ričard Grenel. Na sastanku u Beloj kući razgovaraće se o ekonomskim pitanjima između Kosova i Srbije, dok se, kako se navodi, o političkim pitanjima razgovara u Briselu.
-pročitajte još: Srbija-Kosovo: Trampove istorijske ambicije
Prema premijeru Hotiju, kosovska strana je spremna za sastanak i smatra da je on od velike državne važnosti. Bez obzira na dnevni red razgovora u Beloj kući, premijer Hoti kaže, da je „međusobno priznavanje Kosova i Srbije jedini cilj Kosova u okviru dijaloga“.
„Samo međusobno priznanje Kosova i Srbije normalizuje odnose između dveju zemalja i smiruje ovaj deo Balkana i Evrope. Na bilo kom sastanku koji sam imao i koji ću imati sa predstavnicima Srbije, međusobno priznanje je jedina tema. Sve o čemu se razgovara sa njima je u funkciji postizanja sporazuma o međusobnom priznanju, bez ugrožavanja teritorijalnog integriteta ili unitarnog karaktera države Kosova. Kosovo ostaje posvećeno dijalogu, jer je evropska zemlja, sa jasnom evroatlantskom orijentacijom“, napisao je premijer Hoti na svom Fejsbuk-profilu. Prema njegovim rečima,“na temelju jasnog opredeljenja“, on se ne libi da razgovara sa Srbijom i poziva i opoziciju da bude deo procesa.
„Zbog toga pozivam političke snage na Kosovu, poziciju i opoziciju, da budemo ujedinjeni u ovom procesu. Politička razlike među nama u svim sferama života (ekonomija, obrazovanje, zdravstvo...) moraju biti bazirane na demokratskim principima i poštovanju Ustava“, napisao je Hoti.
Kurti protiv Grenela
Dve opozicione stranke, Demokratska stranka Kosova (PDK) i pokret Samoopredeljenje, odbile su da pristupe kosovskoj delegaciji. Najveća opoziciona stranka,m Pokret Samoopredeljenje s Aljbinom Kurtijem na čelu, odbila je da učestvuje u delegaciji, objasnivši da te razgovore ne može da vodi vlada, koja je, kako kažu, „nelegitmna i nezakonita“.
„Naš stav po tom pitanju je jasan: Kosovo može da razgovara sa Srbijom samo nakon vanrednih izbora. Tada ćemo imati vladu s punim legitimitetom, koja predstavlja i osigurava jedinstvo kroz platformu koja dobije podršku dvotrećinske većine poslanika u skupštini, a polazeći od reciprociteta kao principa jednakih međudržavnih odnosa“, navodi se u reakciji pokreta Samoopredeljenje.
Angažovanje američkog ambasadora Ričarda Grenela u okviru dijaloga Kosova i Srbije, a koji je više puta tražio da Kosovo ukloni princip reciprociteta sa Srbijom i nastavi dijalog, nije se ni ranije, a ne dopada se ni sada Aljbinu Kurtiju. U jednom ranijem postu na svom Fejsbuk-profilu, lider Samoopredeljenja pozvao je na jednoglasno suprotstavljanje Ričardu Grenelu.
„Što se tiče specijalnog izaslanika Grenela, s obzirom na to da je on rekao da Kosovo ne treba da traži reciprocitet sa Srbijom, mislim bi trebalo da postupamo s njim isto kako smo postupili s ambasadorom Gelbardom koji je 1998. godine rekao da je OVK teroristička organizacija. Trebalo bi da se jednoglasno usprotivimo, tako da se shvati da je taj pristup za nas neprihvatljiv. Kao što je tada Gelbard zamenjen Holbrukom, tako nam je danas potrebno da se Ričard Grenel zameni nekim novim Ričard Holbrukom“, napisao Kurti.
-pročitajte još: Merkel razgovarala sa Vučićem uoči kosovskih pregovora
„Jedina nada ostaju SAD“
Učešće SAD u dijalogu je, prema analitičarima sa Kosova, veoma bitno – zbog činjenice da se briselski dijalog vodi već deset godina i da nije dao mnogo rezultata. Stoga analitičar Bljerim Burjani, za DW ocenjuje:
„Jedina nada ostaju SAD. One mogu da otklone prepreke Kosovu, da bude deo UN, NATO, i deo EU-integracija. Kosovari, dakle, žele SAD kao jakog i stabilnog posrednika, jer SAD znaju da koriste diplomatiju, čak i uz pomoć sankcija i ne dozvoljavaju večno odugovlačenje dijaloga bez konačnog rešenja“, kaže Burjani.
Prema njegovom mišljenju, Vašington može da ponudi brza rešenja, ali glavni problem jeste priznanje granica između Kosova i Srbije. „Kosovari snažno veruju u SAD, jer znaju da bez njih ništa ne može zaustaviti Srbiju. Kosovo veruje u diplomatiju SAD u rešavanju problema. Teoretski, u septembru je moguće postizanje dogovora, ali je realnije da do kraja 2020 bude postignut potpuni sporazum“, smatra Bljerim Burjani.
Srbija „ne isključuje mogućnost iznenađenja“
S druge strane, delegacija Srbije odlazi u Vašington „pripremljena za niz tema“, iako „ne isključuje mogućnost nekog iznenađenja“ u Beloj kući, kako je to rekao Marko Đurić, koordinator Srbije u dijalogu Prištine i Beograda.
„Srpski pregovarački tim odlazi u Vašington s konkretnim projektima ekonomskog povezivanja, izgradnje novih puteva, železnica, pruga, podrške za mlade ljude, poljoprivrednike i privrednike svih nacionalnosti na KiM. Državna delegacija Srbije će učiniti sve da izbegne uvlačenje Srbije u geopolitičke igre velikih sila. Ali iznenađenja su moguća“, citiraju mediji u Srbiji Ðurića.
-pročitajte još: Dijalog Srbije i Kosova: novi lek za stare probleme?
Sastanak u Beloj kući prvobitno je bio zakazan za 27. jun, ali otkazan jer je haško specijalno tužilaštvo obelodanilo još nepotvrđene optužnice protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i predsednik stranke PDK Kadrija Veseljija koji se sumnjiče za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Zato sada kosovsku delegaciju predvodi premijer Avdulah Hoti.
„Tim koji je otputovao u Vašington čine premijer Avdulah Hoti, koordinator dijaloga Skender Hiseni, potpresednik vlade Driton Seljmanaj, potpresednica vlade Albulena Baljaj-Halimaj, ministarka spoljnih poslova i dijaspore Meliza Haradinaj-Stubla, ministar pravde Seljim Seljimi, ministar za infrastrukturu i energetiku Arban Abraši i šefica kabineta premijera Ardita Duši“, potvrdio je politički savetnik premijera Džavit Bećiri, politički savetnik premijera Hotija.