Srbija-Kosovo: Trampove istorijske ambicije

Dugo najavljivani susret delegacija Beograda i Prištine trebalo bi da se najzad odigra u petak 4. Septembra, uz moguće prisustvo i američkog predsednika Donalda Trampa. Nakon već jednog otkazivanja utanačen je novi datum i već sada se može reći da je reč o sastanku oko kojeg je u javnosti procurila neverovatna količina različitih informacija.

-pročitajte još: Kosovo polaže velike nade u vašingtonski sastanak

Dok oko briselskih susreta nema previše misterije, predstojeći vašingtonski razgovori praćeni su potpuno suprotnim očekivanjima dveju strana. Priština američke susrete predstavlja kao događaj na kojem će uslediti međusobno priznanje, dok Beograd uporno pokušava da takva očekivanja demantuje.

Da Amerika možda i pokušava da zaista ponudi neko „konačno“ rešenje problema Kosova smatra i deo srpske opozicije, koji tvrdi da je Vučić obećao strancima da će potpisati nezavisnost Kosova, ali da to ipak ne sme da uradi.

Politika na ekonomske teme

Razgovori u Vašingtonu sa zvanično najavljeni kao mesto na kome će se raspravljati samo o ekonomskim temama, ali Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da su takva očekivanja naivna:

„Kada su pregovori počeli za vreme vlasti Demokratske stranke, svi su negirali da ima bilo kakvih pregovora osim ’tehničkih’. Vremenom je tehnički dijalog prešao na politički nivo i otada imamo negiranje da se govori o statusu što je zapravo neistina. Od samog početka se govori o političkom statusu dva entiteta i svi dogovori upravo tome vode. Ne postoji mogućnost da se lideri sastanu, a da ne dotaknu pitanje nezavisnosti Kosova. Međutim, o tome se u ovom trenutku ne pregovara, ali su jasna očekivanja od Beograda da u jednom trenutku pregovori moraju rezultirati pravno obavezujućim ugovorom koji će implicirati nezavisnost“, smatra Beširi.

Šta je to što bi Vučić mogao da proglasi za pobedu?

Prognoze predsednika Srbije da se u Vašingtonu mogu očekivati neke nove ideje, ali i iznenađenja, za Dušana Janjića, iz Foruma za etničke odnose, imaju osnova pre svega zbog činjenice da će se sve dešavati u Beloj kući:

„Ta inicijativa je i potekla od Donalda Trampa, koji je u svojim pismima Tačiju i Vučiću pokazao istorijske ambicije da reši taj problem. Sve to govori o jakoj političkoj dimenziji susreta. Za Trampa će to sigurno biti prilika da zbog njegovog načina komunikacije kaže da je to, poput sporazuma Izraela i Emirata, istorijski događaj, da se prešlo u fazu mira, i da je postignut veliki uspeh, ali i to nije ništa novo kada je reč o sadašnjoj američkoj administraciji i američkom predsedniku“, ocenjuje Janjić.

-pročitajte još: Dijalog Srbije i Kosova: novi lek za stare probleme?

Naim Leo Beširi smatra da je do sada toliko ideja cirkulisalo oko pitanja Kosova da je pitanje može li se sada smisliti nešto novo, ali ipak primećuje:

„Ono što može biti nova ideja jeste kako da se apetiti Beograda zadovolje od pukog obećanja novca i potencijalne dobre evropske budućnosti. Ukoliko bi u kratkom roku Tramp obezbedio pominjanih deset milijardi dolara u investicijama i pomoći, zajedno sa nekim ustupcima Srbiji u pogledu teritorije, prirodnih bogatstava i eksteritorijalnosti manastira sa eventualnom Zajednicom srpskih opština, to bi Vučić mogao da proglasi pobedom u svom strogo kontrolisanom medijskom okruženju. Samo je pitanje u kojoj meri bi protivnici rešenja organizovali proteste i litije, delimično organizovane od strane stranog, ruskog faktora“, kaže Beširi.

Međusobno priznanje ni(je) tema

Srpska strana je tokom proteklih dana upozorila da se u javnosti veoma često čuje kako će se u Americi razgovarati o međusobnom priznanju, i to je više puta demantovano iz vrha srpskih vlasti. Moglo bi se reći da je to neka vrsta pritiska albanske strane na pregovarači proces – neki to vide i kao provokaciju – jer kako ističe premijer Kosova Avdulah Hoti, „na bilo kojem sastanku koji sam imao ili ću imati sa predstavnicima Srbije uzajamno priznavanje je jedina tema“.

„Uzajamno priznanje jeste američka politika i to smo već čuli više puta“, napominje Dušan Janjić. „To je stav i nekih drugih zapadnih zemalja koje su priznale Kosovo – i one bi želele da im Srbija olakša problem međusobnim priznanjem sa Kosovom“.

Naim Leo Beširi primećuje da ni Beograd u tom smislu nije uvek bio dosledan: „Beograd je govorio i da neće biti političkog dijaloga već da se samo pregovara o tehničkim rešenjima. Složićemo se da su tehnička rešenja završena 2013. potpisivanjem Briselskog sporazuma. Od tada smo u političkom dijalogu i sve vreme zapravo govorimo o modalitetima direktnog ili indirektnog priznavanja“, ističe Beširi.

-pročitajte još: Merkel razgovarala sa Vučićem uoči kosovskih pregovora

Tihi diplomatski sukob

Američki susreti u prvi plan su ponovo doveli tihi diplomatski sukob između Amerike i Evropske unije oko kosovskog procesa. Američka administracija pokušava da preuzme inicijativu i eventualne lovorike u slučaju da u tom procesu postigne neki veći uspeh. Sagovornici DW ocenjuju da je Evropska unija (EU) na neki nači sama krivac za sadašnju ofanzivu Amerike:

„Evropska unija je u vreme Federike Mogerini dozvolila da se ti razgovori uopšte ne vode, i oni se od 2016. godine samo fingiraju. Skoro 20 meseci nismo imali nijedan susret dve strane, imali smo takse koje su prekinule najvažniji proboj Briselskog sporazuma – slobodu trgovine. Ričard Grenel je tu održao lekciju EU kako problemi mogu da se rešavaju, njegova metodologija se pokazala uspešnijom, a EU i Miroslav Lajčak su pokazali da ništa nisu naučili iz lošeg iskustva Mogerinijeve“, skreće pažnju Dušan Janjić.

Na sličan način taj diplomatski sukob ili diplomatske trzavice na relaciji SAD-EU vidi i Naim Leo Beširi:

„Nesposobnost Federike Mogerini, zapravo Evropskog saveta da ubrza dijalog Beograda i Prištine, napravio je vakum koji je SAD iskoristila. Teško će se to vratiti na kolosek za Brisel ako SAD uspe da alocira i implementira drastično veću sumu novca. Autoput Niš-Priština je Berlinski proces obećao još pre šest godina. Dakle, spora evropska birokratija u kombinaciji s nesposobnom lokalnom administracijom i velikom korupcijom sprečava da se dogovoreno ostvari i svi gube strpljenje. Ipak, i pored svega mislim da je Srbiji prirodniji partner u rešavanju političkog problema pre svih Evropska unija“, zaključuje direktor Instituta za evropske poslove.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android