Korak napred u odnosima sa Turskom
6. septembar 2018.
Na dnevnom redu je mnogo toga, pisak problema je dugačak: nemački državljani uhapšeni u Turskoj, zabrana posete za nemačke poslanike vojnoj bazi Indžirlik koju koriste i vojnici Bundesvera, stalne optužbe turskog predsednika na račun nemačke kancelarke. Zaključak glasi: odnosi Turske i Nemačke su blago rečeno – napeti.
U fokusu posete nemačkog ministra Masa, koji se već susreo sa svojim kolegom Mevlutom Čavušogluom (naslovna fotografija) je puštanje na slobodu uhapšenih nemačkih državljana. Sedam Nemaca koji su iz „političkih razloga“ uhapšeni nakon neuspelog pokušaja puča u leto 2016. godine, još uvek je u turskim zatvorima. Troje od njih ima i tursko i nemačko državljanstvo.
Nemačka vlada smatra da su onu politički zatvorenici. Stručnjak za politiku Turske Roj Karadag, direktor Instituta za interkulturalne i međunarodne studije na Univerzitetu Bremen, veruje ipak da je samo pitanje vremena „kada će nemački zatvorenici – tačnije nemački taoci – biti pušteni na slobodu. U zamenu za ekonomsku i političku podršku Turskoj“.
Terorizam kao glavna optužba
Nilsa Šmita, predstavnika Socijaldemokratske partije Nemačka (SPD) zaduženog za spoljne poslove, pored uhapšenih nemačkih državljana, najviše brinu brojna kršenja ljudskih prava u Turskoj: „Hiljade ljudi su u zatvorima. Osim brojnih novinara, uhapšeni su ljudi i kao što je Osman Kavala.“ Taj turski preduzetnik i mecena je, tvrdi Šmit, „izuzetno važan sagovornik u dijalogu kultura između Turske i Nemačke“.
Šmit pominje i činjenicu da turske vlasti, kada govore o razlozima hapšenja novinara i političara, često spominju „terorizam“. Naravno da Turska treba pred lice pravde mora da izvodi sve teroriste i da ih sankcioniše u skladu sa vladavinom prava. Međutim, ne može biti da se „kompletno civilno društvo u Turskoj“ sumnjiči za terorizam. To „nije u skladu sa evropskim standardima koje očekujemo od Turske“.
Poslanici zahtevaju dozvolu od Ankare
Opozicija u nemačkom Bundestagu sumnja u uspeh Masove posjete. Štefan Libih, predstavnik Levice zadužen za spoljne poslove upozorava da Nemačka pravi prevelike kompromise sa Turskom. Njihova vlada mora da uradi mnogo više od puštanja na slobodu pojedinih Nemaca iz pritvora. Libih kritikuje i kontraverznu tursku vojnu ofanzivu u Siriji: „Smatram da Turska mora odmah da prekine svoju vojnu ofanzivu u Afrinu u Siriji kojom se krši međunarodno pravo. I da mora da oslobodi opozicione političare iz redova prokurdske stranke HDP“. Tek tada, smatra predstavnik Levice, „može se pregovarati o poboljšanju odnosa“.
I drugi poslanici u Bundestagu su, uoči posete šefa diplomatije, imali svoje predloge kada je reč o temama razgovora u Ankari. Jedan od njih je i Jirgen Hart iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU). U razgovoru za DW on ukazuje na problem preduzetnika koji žive i rade u EU, a imaju tursko poreklo: „Poslovnim ljudima u EU koji imaju turske korene moraju se pružiti garancije za njihove investicije i za njihovu ličnu bezbednost. Niko ko putuje u Tursku ne bi smeo da strahuje od toga da će biti uhapšen samo zato što je bio na nekoj internet-stranici koja je, iz ugla turske države, ’pogrešna’“.
Važna uloga Turske u izbegličkoj politici
Dijalog između Nemačke i Turske za Berlin je od velike važnosti. Razlog za to su i bezbednosni interesi Nemačke. Posebno je važna situacija u Siriji.
Dok se režim u Damasku priprema za konačni napad na Idlib – a to je područje koje kontroliraju pobunjenici – Ujedinjene nacije upozoravaju na opasnost od humanitarne katastrofe u toj zemlji. Turska, koja je do sada primila 3,5 miliona sirijskih izbeglica, glavni je akter izbegličke politike Evropske unije. Od potpisivanja sporazuma sa Turskom u martu 2016. godine, broj izbeglica koje stižu u Evropu značajno je smanjen. Zauzvrat je EU Turskoj obećala šest milijardi evra do kraja 2018. godine.
Roj Karadag smatra da zbog takvih dogovora Nemačka postaje zavisna od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i drugih autokrata Bliskog istoka: „U nemačkom interesu je da spreči da u EU stigne još izbeglica“.
Od dijaloga profitiraju obe strane
To da bi i vlada u Turskoj trebalo da bude zainteresovana za dijalog sa Nemačkom, potvrđuje već i samo brz pogled na trenutnu ekonomsku situaciju u toj zemlji: turska lira mesecima je u padu, a dugovi u zemlji su ogromni. Pored toga, sukob oko uhapšenog američkog pastora Endrjua Bransona, čije puštanje na slobodu zahteva američki predsednik Donald Tramp, znatno je pogoršalo odnose Turske sa Sjedinjenim Američkim Državama. Predsednik Erdogan ocenio je da je uvođenje američkih carina – napad na tursku ekonomiju.
Šanse da poseta Hajka Masa – uprkos svim poteškoćama – ipak može da bude početak revitalizacije odnosa između dveju zemalja dakle nisu toliko loše. To je potvrdio već i sam početak posete. Drugi deo potencijalnog procesa približavanja takođe je siguran: krajem septembra turski predsednik dolazi u Berlin – u zvaničnu posetu Nemačkoj.