Erdoganovi taoci
21. avgust 2018.
Mešale Tolu (33) je u ponedeljak dobila obaveštenje suda da joj je ukinuta zabrana napuštanja Turske. Tako će ova nemačka novinarka kurdskog porekla posle šesnaest meseci zatočeništva moći da napusti zemlju. Do decembra je bila u zatvoru, a zatim na slobodi, ali uz zabranu napuštanja zemlje.
Tolu (na naslovnoj fotografiji) je uhapšena krajem aprila prošle godine pod optužbama sa kojima se sreću hiljade kritičara režima Redžepa Tajipa Erdogana – „teroristička propaganda i članstvo u terorističkoj organizaciji“. U Istanbulu je radila za jedan levičarski portal.
Proces protiv nje se nastavlja i preti joj dvadeset godina zatvora no to će biti bez efekta – Tolu će za koji dan biti u Nemačkoj sa trogodišnjim sinom koji je jedno vreme živeo sa njom u zatvoru. Ipak minhenski Zidojče cajtung piše pod naslovom „Ne baš slobodna“ jer je suprug Suat Čorlu takođe optužen i još uvek ne sme iz Turske.
„Što više raste pritisak na Tursku i njenu valutu, to će popustljiviji biti predsednik Erdogan i tursko pravosuđe“, tumači ugledni Frankfurter algemajne cajtung. Lira je od početka godine izgubila preko 40 odsto vrednosti, posebno zbog pretnje sankcijama od strane SAD. Turska nadalje odbija da pusti američkog državljanina pastora Endrjua Bransona i prebacuje mu povezanost sa Fetulahom Gulenom koji je označen organizatorom propalog puča od pre dve godine.
Frankfurter algemajne dodaje da bi Turska mogla da „iskoristi aktuelnu krizu da pokaže svetu da se suočila sa posledicama neuspelog puča i da se vratila principima pravne države. Tako bi Turska mogla da stvori poverenje i oživi stara prijateljstva“.
Na sličnom tragu je komentatori lista Zidkurir (Konstanc): „Mešale Tolu je bila talac turske države. (…) No vest o njenom puštanju ne znači da se Erdogan vratio razumu i da se Turska vraća pravnoj državi. Naprotiv. (…) Sada, kada američki predsednik Tramp pritiska, Erdogan se najednom približava zvaničnom Berlinu. Puštanje novinarke nije razlog da mu se izađe u susret.“
„Na ovome ne sme da ostane. Trenutno je najmanje sedam Nemaca u zatvoru iz političkih ili neshvatljivih razloga“, naveo je nemački šef diplomatije Hajko Mas (SPD). U februaru je na sličan način Tursku napustio nemačko-turski novinar Deniz Judžel, dopisnik lista Velt. Ti slučajevi su žestoko narušili odnose Ankare i Berlina.
Na ogorčenje političke scene naišao je tokom vikenda jedan predlog šefice nemačkih Socijaldemokrata Andree Nales koja je rekla da treba razmotriti privrednu pomoć Turskoj bez obzira na političko neslaganje sa Erdoganom. To je razljutilo posebno redakciju najčitanijeg lista u zemlji, tabloida Bild – zar će Nemačka pomagati Erdoganu?
„Špekuliše se o tri miliona sirijskih izbeglica koje Erdogan trenutno drži u svojoj zemlji. Od izbegličkog dila sa Turskom je pristizanje izbeglica u Nemačku u velikom padu“, navodi Bild moguće razloge što Berlin i dalje umereno komunicira sa Ankarom.
O tome piše i General ancajger iz Bona: „Erdogan je upućen na to da obnovi tesne veze sa Evropom i Nemačkom. Nemačka je za Tursku najvažniji trgovinski partner. Moglo bi se pomisliti da u Berlinu ne treba rasprostreti crveni tepih jednom turskom predsedniku koji je ne tako davno poredio nemačku Vladu sa nacistima. Ali nije cela istina da Erdoganu treba Nemačka. I Nemačkoj treba Turska: kao partner u NATO, zbog izbegličkog sporazuma i kao zemlja koja drži bliskoistočne konflikte daleko od Evrope.“
Imajući u vidu državnu posetu Erdogana Berlinu krajem septembra, list zaključuje: „Nemačka dakle ima interesa za stabilnom turskom. Ali nema razumnog razloga da se stabilizuje Erdogan kao predsednik. Nemačka vlada treba da ispruži ove ruke Turskoj, a da pri tome što je manje moguće podržava samog Erdogana.“
priredio Nemanja Rujević