„Konkretna usmerenost“ Stanišića i Simatovića

Jovica Stanišić i Franko Simatović su, prema optužnici Haškog tribunala, formirali, pomagali i rukovodili tajnim policijskim i paravojnim jedinicama, čiji pripadnici su vršili ubistva i progone kako bi trajno uklonili nesrpsko stanovništvo, najprije sa područja Krajine i Istočne Slavonije u Hrvatskoj, a potom i iz opština Sanski Most, Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Zvornik i Trnovo u Bosni i Hercegovini.

Pretresno veće holandskog sudije Alfonsa Orija, bivše šefove Državne bezbednosti Srbije za koje je tužilaštvo tražilo doživotni zatvor, oslobodilo je krivice 30. maja 2013. većinom glasova. Prema obrazloženju u presudi, njihovi postupci nisu bili „konkretno usmereni na činjenje zločina“.

Pitanje „konkretne usmerenosti“

Tri meseca pre toga, Žalbeno veće je, prema istom principu, oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, poništivši prvostepenu presudu od 27 godina zatvora zbog zločina pripadnika Vojske Republike Srpske u Sarajevu i Srebrenici i za Martićevo raketiranje Zagreba, koje je pomagao.

Pomagali su i šefovi DB-a Srbije, i načelnik Generalštaba VJ, ocenile su sudije i jednog i drugog veća, ali, prema njihovim zaključcima, ta pomoć nije bila „konkretno usmerena“ da se počine krivična dela i zločini. Termin „konkretna usmerenost“, koji je kvalifikovan kao pravni standard, princip i doktrina, izazvao je najviše debata i neslaganja od osnivanja Haškog tribunala.

Da, Stanišić i Simatović su jedinice kao što su „Crvene beretke“, „Škorpioni“, „Arkanovci“ i „Martićeva milicija“, osnivali, obučavali i naoružavali, ali ih nisu „konkretno usmeravali“ na ubistva, zlostavljanja i progone Bošnjaka i Hrvata, rekao je predsedavajući sudija Ori pre četiri godine. S njim se složila druga članica Vjeća, sutkinja Elizabet Gvanca iz Zimbabvea, ali ne i treća – francuska sutkinja Mišel Pikar. Ona je bila protiv oslobađajuće presude.

„Suprotno mišljenje“ sutkinje Pikar

Prema oceni Pikarove, Stanišić i Simatović imali su presudnu ulogu u etničkom čišćenju područja i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini jer su osnivali, naoružavali i imali pod kontrolom paravojne i policijske jedinice koje su vršile operacije etničkog čišćenja. Obojica su znali za zločine i zlostavljanja koje čine te jedinice i nisu ih ni povlačili, niti raspuštali.

Prema sutkinji Pikar, veće je utvrdilo da su Martić i „Milicija Krajine“ počinili ubistva i izvršili deportaciju više od 80.000 Hrvata, a dvojica optuženih su ih dalje pomagali. Prema tome, smatra ona, njih dvojica su direktni saučesnici. Francuska sutkinja je navela da je DB Srbije finansirala i naoružavala Arkanovu jedinicu koja je činila zločine u Bosni i Hercegovini, naročito u Zvorniku, Bijeljini i Sanskom Mostu, što su i Stanišić i Simatović evidentno znali.

Optuženi su sve radili s punom svešću da jedinice koje su osnovali i pomagali, zajedno sa šefovima tih jedinica koje su postavili, čine teške zločine i progone, i da su odgovorni za to. Sve što su učinili i za šta im je suđeno, imalo je „konkretnu usmerenost“ da se počine zločini, a ne suprotno, bio je zaključak sutkinje Pikar u obrazloženju svog „suprotnog mišljenja“ u odnosu na drugo dvoje članova Veća.

Suđenje ispočetka

Tužilaštvo je u svojoj žalbi zatražilo odbacivanje „konkretne usmerenosti“ kao osnove za oslobađajuću presudu, pre svega jer takav princip u međunarodnom pravu ne postoji,niti se može naći u praksi Haškog Tribunala pre izricanja oslobađajućih presuda Perišiću i Stanišiću i Simatoviću.

Razmotrivši te argumente, Žalbeno veće je u decembru 2015. zaključilo da su na prvostepenom suđenju počinjene greške, posebno u primeni tzv. standarda „konkretne usmerenosti“, poništilo oslobađajuću presudu i naložilo da suđenje počne ispočetka po svim tačkama optužnice, po kojoj su bivši šefovi tajne službe Srbije Stanišić i Simatović oslobođeni krivice.

Umesto prethodnog Veća sudije Orija, formirano je novo Pretresno veće, kojem predsedava sudija Barton Hol sa Bahama, a članovi su Južnokorejanac Seon Ki Park i sutkinja Solomi Balungi Bosa iz Ugande.

Na predraspravnoj konferenciji danas poslepodne (17.5.) to Veće će razmotriti na koji način će se održati ponovljeno suđenje, da li će se iznositi novi dokazi ili preispitivati stari, kao i druge detalje postupka. U raspravi će biti reči i o zdravstvenom stanju Jovice Stanišića, to jest njegovoj „procesnoj sposobnosti“, što je opterećivalo i prvo suđenje. Posredi je veliki i složen proces jer se odnosi na veliki broj zločina počinjenih u četiri godine rata u dve države – Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Očekuje se da će ponovno suđenje Stanišiću i Simatoviću pod istom optužnicom da su učestvovali u „udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem nasilnog i trajnog proterivanja Hrvata i Bošnjaka činjenjem ubistava i zločina“, početi sledeće sedmice.