Dve presude – dve poruke iz Haga

Minhenski Zidojče cajtung smatra da je „Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izrekao dve presude koje će imati dalekosežne posledice“ i nastavlja: „U sredu i četvrtak su na optuženičkim klupama sedeli bivši visoki oficiri i političari iz Srbije i dela Bosne i Hercegovine u kojem većinom žive Hrvati. Radilo se i o dva, u Hrvatskoj i Srbiji, postojeća mita: da su ratni zločini početkom 90-ih u Hrvatskoj i kasnije u Bosni i Hercegovini, bili unutrašnja stvar s kojom ni hrvatsko niti srpsko rukovodstvo nije imalo mnogo veze. Hrvatski mit je u sredu pukao kao mehur od sapunice. Od izricanja zatvorskih kazni bosanskohercegovačkim Hrvatima od deset do 25 godina zatvora, zapravo je od većeg istorijskog značaja temeljna analiza sudija.“

„Cilj ubistava i proterivanja bilo je stvaranje velike Hrvatske, udruživanja tog regiona sa Hrvatskom ili stvaranje neke nezavisne male države 'Herceg-Bosne' koja će biti u tesnoj vezi sa Zagrebom. Kampanja, na čijem je čelu bio bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman sprovođena je od decembra 1991. godine. Hrvatska je u Bosnu i Hercegovinu slala novac, oružje, opremu i oficire, smatraju sudije.“

„Odluka suda u Hrvatskoj, kako se i očekivalo, naišla je na proteste. Ne samo zbog toga što je srušen mit o njenoj nevinosti, nego i zbog toga što žrtve mogu da tuže Republiku Hrvatsku i da traže odštetu.

U drugom slučaju reč i o Srbiji. Iako, osim na Balkanu, malo ko zna imena optuženih, oni su u raspadu Jugoslavije imali odlučujuće uloge. Jovica Stanišić je, kao šef Službe državne bezbednosti Srbije (SDB), bio blizak saradnik predsedniku Slobodanu Miloševiću, najmoćnijem čoveku u Srbiji. Isto se odnosi i na optuženog Franka Simatovića, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije SDB. Jedinica, poznatija kao 'Crvene beretke0, zajedno sa ostalim paravojnim grupama kao što su 'Škorpioni' ili 'Arkanovi tigrovi', ostavila je od 1991. do 2003. godine krvavi trag u Bosni i Hercegovini.

Za istoričare su tekstovi optužnica i presuda iz Haga, zbog opsežnih i brojnih detalja, već odavno postali izvor istraživanja. Ti materijali se ni u Hrvatskoj, ni u Srbiji ne uzimaju za ozbiljno. Samo se govori o krivici i oslobađanju optuženih“, piše Zidočje cajtung.

Ipak, za austrijski Standard se teško može razlučiti krivica – i oslobađanje Stanišića i Simatovića od pitanja upletenosti Srbije u te sukobe: „U presudi Stanišiću i Simatoviću se radi o odgovornosti i upletenosti vlade Srbije na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, koja sad zvanično nije učestvovala u balkanskim ratovima. I bivši načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, do sada jedini osuđenik koji je bio član režima u Srbiji, u februaru je pušten na slobodu.“

Austrijski list takođe smatra da je sud u Hagu izrekao „senzacionalnu“ presudu čelnicima bosanskih Hrvata. List podseća na okrutne zločine, kako je utvrdio sud, počinjene kako bi se stvorila „etnički čista“ površina, koja je kasnije trebalo da se pripoji Hrvatskoj. Ali i ističe: „centralna tačka osude jeste da su bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, bivši ministar obrane Gojko Šušak i bivši načelnik generalštaba Janko Bobetko proglašeni delom zločinačkog poduhvata. Po tome su jedinice Hrvatske vojske delovale zajedno sa HVO i Republika Hrvatska je imala nadzor nad oružanim jedinicama i civilnim institucijama hrvatske zajednice u Hercegovini.“ Austrijski list podseća i da se „2010. godine hrvatski predsednik Josipović izvinio zbog te politike koja se sprovodila devedesetih godina.“

Pripremili: M. Smajić, A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković