Konfederacija – nova-stara ideja
5. septembar 2018.
Džumana Gnejmat prilično je sigurna kada je reč o stavu njene zemlje: „Ne, koalicije sa Zapadnom obalom Jordana neće biti. Nemoguće je čak i raspravljati o toj ideji“, kaže portparolka jordanske vlade. Ona je tako reagovala na ideju o konfederaciji između Jordana i Zapadne obale Jordana koju je spomenuo palestinski predsednik Mahmud Abas, a koja je naišla na podršku Vašingtona.
Ideja zapravo, kako je rekao Abas, a prenose izraelski mediji, potiče od Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog savetnika za Bliski istok. Abas je, kako je sam rekao, pristao na takvo rešenje, ali uz neka ograničenja. On bi naime hteo da to bude konfederacija između Jordana, Zapadne obale Jordana i Izraela.
Stara-nova ideja
Ideja konfederacije nije nova. Ona se pojavila još početkom osamdesetih u raspravi oko Bliskog istoka. Tada su palestinski vođa Jaser Arafat i jordanski kralj Husein glasno razmišljali o toj opciji. Arafat je tražio novo utočište za svoju Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), nakon što ju je Izrael proterao iz Libana. Kralj Husein je uz pomoć te saradnje hteo da poveća svoj uticaj na Zapadnoj obali Jordana. Taj region je do Šestodnevnog rata 1967. ionako pripadao Jordanu, ali je tada, zajedno s Istočnim Jerusalimom, pripao Izraelu.
Do dogovora na kraju ipak nije došlo – i to iz istog razloga zbog kojeg zvanični Aman i dalje nije za takvo rešenje. Jordan strahuje od daljeg uticaja ionako snažne palestinske manjine u toj zemlji u kojoj pored njenih 9,5 miliona stanovnika, živi i 1,8 miliona palestinskih izbeglica. Konfederacija sa Zapadnom obalom i njenih 2,7 miliona Palestinaca taj uticaj dodatno bi povećala.
Za Abasa postoji problem, a to je da Pojas Gaze ne bi bio deo te zamišljene državne tvorevine. „Nadležnost“ za taj deo autonomnog područja preuzeo bi Egipat. Ali to bi značilo kraj sadašnjem obliku Palestinskog autonomnog područja koji bi onda trebalo da posluži kao temelj za neku buduću državu. I definitivno prepuštanje Pojasa Gaze sa njenih 1,8 miliona stanovnika sopstvenoj sudbini.
Prednosti za Izrael
Konfederacija bi za žitelje Zapadne obale Jordana donela sigurne granice. Isto važi i za Izrael. Polazi se od toga da partneri unutar federacije ne bi potezali oružje jedni na druge. Plan bi, kako piše dnevnik „Al arabi al džaded“, Palestincima doneo još jednu prednost, a to je korak dalje u procesu međunarodnog priznanja i samostalnosti.
U Izraelu ideja nailazi na oprezno prihvatanje – ali i na skepsu. Dosadašnja ideja o samostalnosti Palestine u Izraelu izgleda ovako: samostalnost na unutrašnjem planu, ali bez neke vrste priznanja na međunarodnom. A to je takođe nešto s čim se Abas ne slaže.
Prepreka zvana „1967.“
Izraelski dnevnik „Harec“ spekuliše da bi Abas mogao da pristane na taj plan kako bi sa sebe skinuo pečat tvrdokornog i nepopustljivog političara. I sam Abas uviđa, piše dalje „Harec“, da taj plan nema prevelike šanse za uspeh, isto kao ni Trampov „dil stoleća“ koji je predviđao naseljavanje Palestinaca na Sinajsko poluostrvo, a koji je međunarodno odbačen.
Konfederacija ima malo izgleda za realizaciju iz još jednog razloga: i Jordan i Palestina kao uslov postavljaju povratak na granice od pre 1967. A teško da će Izrael bez velikih ustupaka priznati na taj de fakto povratak tog područja pod okrilje Jordana. To ostavlja otvorenim i pitanje izraelskih naselja na Zapadnoj obali Jordana.
Plan o konfederaciji je na samom svom početku i – ako ikada bude realizovan – imaće mnoge elemente. Ali ako ništa drugo, ta ideja mogla bi da posluži kao katalizator za pokretanje dijaloga koji već mesecima tapka u mestu.